Grčka preopterećena izbeglicama | Evropa | DW | 17.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grčka preopterećena izbeglicama

Grčka vlada kapitulirala je pred izbegličkim talasom sa Bliskog istoka. Iako su pretnje koje su tim povodom iz Atine upućene Evropskoj uniji, brzo povučene, problem izbeglica i dalje je ogroman.

Nakon kriznog sastanka sa premijerom Aleksisom Ciprasom, koji je održan u utorak (13.4), pažnju javnosti privikla je izjava vladinog portparola Gavrila Sakelaridisa: „Potražioci azila iz Sirije odmah će biti zbrinuti zakonski predviđenim putnim dokumentima kako bi mogli da nastave put do zemlje u koju su krenuli“, objasnio je poverenik premijera. To deluje kao konkretizacija nedavnih pretnji grčkih, levičarskih političara da će jednostavno otvoriti granice i pustiti stotine hiljada izbeglica u druge zemlje Evropske unije, ukoliko one same nisu spremne da prihvate veći broj njih. Tokom dana stiglo je još jedno obaveštenje: „Potražioci azila iz Sirije odmah će dobiti zakonski predviđena dokumenta“, navodi se u korigovanoj verziji vladinog saopštenja. „Druge zemlje Unije“, kao ni „putna dokumenta“ odjednom se više ne spominju.

Flüchtlinge in Kyprinos Griechenland

Granice Grčke su i spoljne granice EU

Šta se tačno desilo? Prema informacijama televizije Skai, grčka vlada nije htela da se stekne utisak kako ona ne želi da ispunjava svoje obaveze predviđene Šengenskim sporazumom. Zato je usledila ispravka. Ali kako to da je vladin portparol upotrebio naizgled nepromišljenu formulaciju? „Verovatno zbog neodlučnosti ili neiskustva“, veruje Angelos Sirigos, profesor-asistent međunarodnog prava i politike sa atinskog univerziteta Pandio. U svakom slučaju, saopštenje vladinog portparola ne odgovora činjenicama, ističe Sirigos u razgovoru za Dojče vele: „Kada neko podnese zahtev za azil, on ne može da dobije putna dokumenta pre nego što se uopšte ne razjasni njegov azilantski status. A to može da potraje.“

Broj izbeglica učetvorostručen

Od decembra 2014. godine, 262-je izbeglica dobilo je važeća putna dokumenta za nastavak putovanja u druge zemlje Evropske unije, piše atinski list Etnos. Preostali zahtevi još uvek se obrađuju. List predviđa „novi talas migranata“ u Grčkoj, a to potvrđuju i statistike grčke obalske straže za prvi kvartal ove godine: u poređenju sa istim periodom prošle godine, broj izbeglica koje iz Sirije i drugih zemalja preko Turske dolaze u Grčku se učetvorostručio. „Iako je trenutno veoma vetrovito na istočnom delu Egejskog mora, broj izbeglica je u porastu. Ako se taj trend nastavi, tokom letnje sezone bićemo suočeni sa rekordnim brojkama“, upozorava Angelos Sirigos.

Taj pravnik poznaje problematiku sa izbeglicama, do pre nekoliko dana bio je generalni sekretar u atinskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. Sa smenom vlasti, kako to obično biva, morao je da napusti funkciju. Politika vladajuće levičarske stranke mu je strana. Ipak, Sirigos ne veruje da novi vlastodršci šire strah od izbeglica kako bi skrenuli pažnju sa propusta u svojoj politici i sa ekonomskih problema u zemlji. Izazov sa rastućim brojem izbeglica zaista postoji i njega ne bi trebalo prevideti, upozorava Sirigos i dodaje: „Po mom mišljenju rasprava o izbeglicama nije skretanje pažnje sa drugih problema, već dodatno opterećenje za novu vlast. U opozicionim danima ona je mnogo više obećala i kada je reč o prihvatanju izbeglica i podnosiocima zahteva za azil. Ali očekivanja i realno stanje stvari sada postaju veoma udaljeni.“

Levica ističe obaveze Evropske komisije

Flüchtlinge in Athen Griechenland

Sve više potražilaca azila stiže u Grčku

Koliko je rasprava o izbeglicama u levičarskim krugovima emotivna, pokazuje primer poslanika Sirize Janisa Mihelojanakisa. Krajem 2014. godine on je kao opozicionar podržavao štrajk glađu sirijskih izbeglica koje su se borile za dobijanje azila. Mihelojanakis je čak simbolično i sam nekoliko dana štrajkovao glađu. Sada kada je njegova stranka na vlasti taj političar u intevjuu za televiziji Skai zahteva hitnu izmenu evropskog zakona o azilantima i od evropskog komesara za izbeglice Dimitrisa Avramopulosa traži da Evropljane neprestano podseća da su granice Grčke istovremeno i spoljne granice Evropske unije. Uostalom, Avramopulos za svoju poziciju treba da zahvali Sirizi, naglašava političar sa Krita Mihelojanakis.

Atina već duže vreme zahteva reformu evropske Dablinske konvencije, prema kojoj je za potražioca azila nadležna država u koju je izbeglica najpre ušla. Kao i mnogi prethodni šefovi vlada, i levičarski premijer Cipras traži ravnomernu raspodelu izbeglica među državama članicama Unije. U suprotnom, će Grčka će postati prihvatni centar za migrante, požalio se Cipras evropskom komesaru Avramopulosu prilikom njegove poslednje posete Atini. Prema mišljenju stručnjaka za međunarodno pravo Sirigosa, taj zahtev je malo ili nimalo realističan. On upozorava da je izmena Dablinske konvencije moguća samo jednoglasno. Jedini izlaz za Grčku je zahtev za dobijanje veće finansijske pomoći iz evropskog fonda za azil i migracije.