Grčka pred bankrotom – ovog puta stvarno | Politika | DW | 12.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Grčka pred bankrotom – ovog puta stvarno

Dogovor Grčke i poverilaca o trećem paketu pomoći u ovom trenutku deluje kao nemoguća misija. Razgovori se nastavljaju iako je otkazan takozvani „posebni samit“ EU. Kreditori traže „poboljšanu“ ponudu Atine.

Predsednik Saveta EU Donald Tusk otkazao je za danas najavljeni „posebni samit“ šefova država i vlada EU. Taj samit je najavljen kao poslednja šansa za spas Grčke. Ipak održaće se „redovni sastanak“ u Briselu i tu će takođe biti reči o Grčkoj. „Nismo zaključili diskusiju“, rekao je novinarima holandski ministar finansija Jeron Dajselblum, koji je i šef evrogrupe. Dodao je da su razgovori „veoma teški“, ali da nisu prestali.

U noći sa petka na subotu grčki parlament je dao mandat levičarskoj Vladi da dalje pregovara i prihvati oštre mere štednje protiv kojih se Siriza zalagala. Podizanje poreza, smanjenje penzija i privatizacija očigledno nisu dovoljni mnogim evropskim političarima koji su nezadovoljni predlogom reformi. Izvor blizak pregovorima rekao je za agenciju DPA da su u subotu predstavnici najmanje 10 zemalja evrozone imali velike rezerve prema grčkom predlogu. Prema pisanju agencije Rojters, poverioci žele dalje korake u liberalizaciji tržišta, zakonima o radu, reformi javne uprave i smanjenje troškova odbrane.

Mediji prenose da je najtvrđi stav zauzela Finska, gde desničarska partija „Pravi Finci“ preti rušenjem vlade ukoliko se pod ovim uslovima Grčkoj odobri treći paket pomoći.

Greksit na određeno?

Frankfurter algemajne cajtung piše da nemački ministar finansija Volfgang Šojble razmatra mogućnost „privremenog istupanja“ Grčke iz evrozone. Ugledni list se poziva na jedan pozicioni papir koji navodno predviđa da Grčka na najmanje pet godina napusti monetarnu uniju, restrukturira dugove, ali da za to vreme ostane članica EU i dobija pomoć usmerenu na rast privrede, kao i humanitarnu i tehničku pomoć. Jedan portparol ministarstva nije želeo da se izjasni o ovim navodima.

Frankfurtski list još piše da je jedina druga mogućnost na koju bi Berlin pristao da grčka vlada ekspresno „poboljša“ svoje predloge i da za to dobije punu podršku parlamenta u Atini. Aktuelne predloge grčke vlade Šojble ocenjuje negativno – tako stoji u tom pozicionom papiru koji je u subotu uveče prosleđen kolegama u evrozoni. Nemački ministar još predlaže osnivanje posebnog fonda kojem bi grčka prenela vlasništvo nad državnom imovinom u vrednosti od najmanje 50 milijardi evra. Taj fond bi imovinu prodavao i finansirao grčke dugove.

Vodeći političari nemačkih Zelenih Katrin Gering-Ekart i Anton Hofrajter danas su ponovo optužili nemačku vladu da primorava Grčku na istupanje iz monetarne unije. Šojble „sabotira kompromis i to očigledno uz prećutnu saglasnost kancelarke i vicekancelara“, tvrde Zeleni. Dodaju da time nemačka vlada stavlja van snage osnovne vrednosti Evropske unije. Nedeljnik Cajt na svom portalu piše da je Grčka izgleda sinoć „poslata ka Greksitu“.

Kontrola kapitala ostaje

Novi grčki ministar finansija Jorgos Statakis poručio je da bi kontrola kapitala – odnosno ograničenje sume koju građani mogu podizati sa računa – ostala na snazi „nekoliko meseci“ čak i ukoliko bude dogovora sa poveriocima. On je za BBC dodao da bi banke bile otvorene u roku od nedelju dana ukoliko Evropska centralna banka poveća obim hitnih kredita sa sadašnji 89 milijardi evra koje su gotovo isrcpljene.

Grčka se nada trećem paketu pomoći od 53,5 milijardi evra tokom naredne tri godine. Zemlja je prethodnih godina već dobila 240 milijardi.