Grčka pred bankrotom kupuje tenkove i rakete | Evropa | DW | 08.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grčka pred bankrotom kupuje tenkove i rakete

Članice EU prodale su Grčkoj oružje u vrednosti od milijardu evra tokom 2010. godine, objavljeno je u Briselu. Te godine su počeli pregovori o finansijskoj pomoći Atini. EU naoružala i ceo Bliski istok.

default

Vojna podmornica "HS Papanikolis" kupljena je od Nemačke

Endloser Kampf um Berg-Karabach

Grčka danas poseduje 1.600 tenkova, što je gotovo četiri puta više od Nemačke. Istovremeno, svaki poznavalac vojne strategije reći će da, zbog geološke konstitucije, Grčkoj tenkovi za odbranu zemlje nisu ni od kakve koristi. Ali Grčka i dalje kupuje naoružanje.

Najviše koristi ima Francuska koja je Grčkoj prodala borbene avione i helikoptere u vrednosti od gotovo 800 miliona evra, rakete u vrednosti od 58 miliona i elektroniku koja se koristi u protivazdušnoj odbrani, a koštala je 19 miliona evra.

Holandija i Nemačka, zemlje koje od Grčke traže još strože mere štednje, prodale su toj zemlji vojnu opremu i vozila u vrednosti od 90 miliona evra, a Italija delove za avione i naoružanje za 52 miliona. I Španija je ostvarila dobit od prodaje hemikalija koje su potrebne za eksploziv u vrednosti od 33 milijuna evra.

Grčka trenutno pokušava da uštedi svaki mogući cent iz državnog budžeta, ali naoružanje je još uvek najveća stavka potrošnje. Kao razlog se navodi potencijalna opasnost koju navodno predstavlja susedna Turska.

Kupovina oružja kao uslov za finansijsku pomoć?

Nekadašnji grčki zamenik ministra odbrane Panos Beglitis 2010. godine je izjavio da zemlje Evropske unije nisu izvršile pritisak na Atenu da kupuje oružje kako bi joj bili otpisani dugovi. Beglitis je tada dodao da je opsežna trgovina oružjem postojala oduvek, te da se grčka kupovina ne događa zbog krize. Tu nema nikakve povezanosti, tvrdio je tada grčki zamenik ministra odbrane.

Međutim, jedan savetnik tadašnjeg premijera Jorgosa Papandreua, koji je želeo da ostane neimenovan, izjavio je za pojedine medije da niko nije rekao da Grčka treba da kupuje ratne brodove kako bi dobila finansijsku pomoć, ali da je svima u Atini bilo jasno da će Grčka uživati veću podršku ako kupuje naoružanje.

Naoružavanje arapskih zemalja

Članice EU izvezle su 2010. godine oružje i opremu u vrednosti od 2,5 milijarda evra u Saudijsku Arabiju, zatim u Ujedinjene Arapske Emirate (1,5 milijardi), Oman (1,2 milijarde) te u Bahrein, Jordan, Kuvajt, Katar i Jemen (ukupno 1,1 milijarda evra).


Pojedine diplomate u Briselu upozoravaju na stanje u Alžiru, gde bi nakon izbora moglo doći do nemira i gde će islamističke grupe pokušati da uklone autokratskog predsednika Abdelaziza Butefliku. Raniji sukobi u toj zemlji 1992. godine kulminirali su u građanskom ratu i okončali se s 200.000 poginulih.

Ako Alžir postane nova Libija ili Sirija, tada na terenu neće biti manjka oružja koje je uvezeno iz članica Evropske unije. Ukupan izvoz samo za 2010. godinu iznosi gotovo milijardu evra. Evropske zemlje prodale su, pre revolucija, diktatorima u Egiptu, Libiji i Tunisu oružje u vrednosti od pola milijarde evra, a to oružje i danas kola Libijom.

Zemlje Evropske unije trebalo bi da slede pravilo prema kojem ne smeju da prodaju oružje u zemlje u kojima postoji „otvorena opasnost“ da će se oružje koristiti za unutarnju represiju ili „koje bi moglo izazvati ili produžiti oružani sukob“. Ovakva konstrukcija vrlo je nejasna i rastegljiva pa nije čudo da se pravilo uvek zaobilazi.

Autor: Alen Legović, Brisel
Od. urednik: Nemanja Rujević