„Grčka neće preko noći da postane Švedska“ | Evropa | DW | 26.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Grčka neće preko noći da postane Švedska“

Ekspert za ekonomiju iz Brisela Guntram Volf smatra da je Grčka na teškom, ali na ispravnom putu. Ipak, ni on ne isključuje mogućnost da bi reformski procesi u toj zemlji mogli da se završe „velikim praskom“.

Dojče vele: Gospodine Volf, vlada u Atini na svojoj listi planiranih reformi obećava i to da će učiniti nešto protiv izbegavanja plaćanja poreza i protiv korupcije. Zar to nije nešto što se podrazumeva?

Guntram Volf: Naravno da se to podrazumeva samo po sebi, ali je dobro da nova vlada to još jednom naglasi. Utaja poreza je veliki problem. Veliki problem je i to što u Grčkoj teret plaćanja poreza na svojim plećima nosi srednja klasa i što taj teret nije prebačen na leđa onih koji su mnogo jači. Zato je to ispravan pristup vlade. Pitanje je naravno koliko ona može da postigne? Prethodna vlada je to pokušala s pola srca, ali je to završeno neuspehom. Delimično je to bilo zato što je pritisak onih sa širim leđima, dakle onih imućnijih, bio prevelik, ali i zbog toga što su oligarsi učestvovali u finansiranju te vlade. Sadašnja vlada ima široku podršku da se u to upusti. Borba protiv utaje poreza ionako je politička tema levice. Važno je i to da se na tom planu ostvari saradnja na nivou Evrope. Izbegavanje plaćanja poreza nije isključivo grčki, već evropski problem.

Guntram Wolff

Volf: Grčka i Irska ne mogu da se porede

To znači da bi ostatak Evrope mogao da pomogne vladi u Atini da se u inostranstvu pronađe i oporezuje novac bogatih Grka?

Da. Mislim da bi to morao da bude deo paketa mera. Bogati Grci otvorili su delom račune i u švajcarskim bankama. I na tom planu bi, naravno, Evropska unija mogla zajednički da nastupi sa potpuno drugačije pozicije nego Grčka sama.

Grčka već godinama dobija novac iz paketa pomoći. Zauzvrat, poverioci proveravaju da li ta zemlja ispunjava uslove koji su joj postavljeni. Ipak, ni do danas nije oformljen katastarski ured u koji bi, na primer, mogli da se unesu podaci o vlasnicima parcela. Zbog čega poverioci nisu na tome insistirali?

Verujem da jesu. Ali neke stvari moraju da budu jasne: reformisati neku državu spolja je Sizifov posao. Sve zavisi od toga šta je vlada u Atini spremna da učini. Grčka je proteklih godina svu političku energiju uložila u to da smanji državni deficit i na tom planu postigla je mnogo. Zato i jeste ponestalo političke snage i volje da se reše brojne druge stvari. Moramo da budemo realni: ne treba očekivati da će Grčka preko noći da postane Švedska.

Da li je Grčka poseban slučaj? U Irskoj, Portugaliji ili Španiji sprovedena je sanacija ili se na tome radi. Zbog čega je u Grčkoj to toliko teško?

Ne mogu se porediti Irska i Grčka. U Irskoj postoji moderna ekonomija, postoji dobro uređeno tržište rada, dobro obučena radna snaga i to je zemlja koja je vrlo atraktivna za međunarodne kompanije. Irska je zapala u probleme zbog prenuduvanih cena nekretnina, a ne zbog strukturalnih slabosti njene privrede. Kada je rešen problem mehura od sapunice na tržištu nekretnina, Irska se vratila na stazu privrednog rasta. Grčka, nasuprot tome, ima dugoročan problem javnih finansija. Ona je oduvek imala veliki deficit u budžetu i istovremeno slabo razvijenu strukturu privrede. Naravno da je onda teško rešiti takav niz problema.

Kakva je Vaša prognoza? Da li će doći do kompromisa i do okončanja krize?

Ne verujem da se kriza može okončati na tako jednostavan način. Razmirica će biti još. Brdo dugova veoma je veliko. Grci će stalno da se nadaju smanjenju tereta dugova. Strukturalne reforme su dugoročan program. Zato verujem da ćemo se još niz godina baviti tom temom. Moglo bi da dođe i do velikog praska. Teško je to predvideti. Čini mi se da je ispravno nastaviti sa dosadašnjim kursem koji podrazumeva delimičnu pomoć uz asistenciju prilikom sprovođenja reformi i davanje šanse Grčkoj. U suprotnom će biti loše po tu zemlju, a, ukoliko dođe do kraha, i ostatak Evrope će biti na gubitku.

Guntram Volf je direktor svih privrednih odeljenja na Institutu Bregel u Briselu

Reklama