Grčka uteha u pivu
7. avgust 2017.
Nikosa Roidosa (na naslovnoj fotografiji levo, uz vlasnika prodavnice Janisa Sisisa) u njegovom Slunu znaju gotovo svi. Taj 32-godišnjak jedan je od četiri osnivača Ali-piva, prve mikropivare u tom grčkom gradu. „Mi smo oduvek bili zainteresovani potrošači, ali nikad ranije nismo ni pomišljali da ćemo da proizvodimo sopstveno pivo.“
Nikosov mobilni telefon ne prestaje da zvoni. Za pivare je sada špic sezone. Izvinjava nam se zbog toga: „Sami i isporučujemo. Ovih dana kada su barovi na plažama prepuni, mi radimo po ceo dan i noć.“ Kada je reč o potražnji, oni nimalo ne osećaju slabosti grčke privrede.
Tri vodeća grčka proizvođača piva – Alfa, Mitos i Fiks – već godinama su u rukama stranih kompanija. U međuvremenu u grčkoj postoji i četrdesetak malih pivara. Uprkos poteškoćama na tržištu, nova grčka piva veoma su tražena. To je jedan od razloga što se Nikos Roidos, nakon što je studirao u inostranstvu, ipak odlučio da se vrati u domovinu.
Golgota mladih preduzetnika
Pivo „Ali“ postalo je jedno od najpopularnijih kraft-piva Soluna: može se naći na policama gotovo svih prodavnica vina i alkoholnih pića, ima ga i u brojnim samoposlugama, a može da se naruči i u čitavom nizu barova i kafana. „Svi smo studirali u Holandiji i tamo otkrili šta sve može da se uradi sa pivom. Zato smo došli na ideju da razvijemo sopstveno pivo za grčko tržište“, kaže Roidos.
Ali tu počinje i priča o golgoti koja čeka mlade preduzetnike u Grčkoj. Kada su najpre sami sakupili popriličnu svotu novca za učešće, pa zatim dobili i podsticaje Evropske unije, onda su teškom mukom našli banku koja je bila spremna da mladim pivarima dâ kredit. Ali to nije bio kraj: „Pivaru smo kupili 2012, ali onda smo morali da čekamo na državne dozvole. Zato smo prvo pivo proizveli tek 2015. To znači i da smo sami, i to kao mladi preduzetnici, pokrivali tekuće troškove, a to jedva da iko može sebi da priušti.“
Tek prošle 2016. godine na računu pivare ostalo je nešto novca viška – iako je prodaja od prvog dana išla odlično. I ne muči ih samo ogromna birokratija s kojom moraju da se nose – već i porez. Grčka je 2016. na zahtev „trojke“ (Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka) značajno povećala porez na kafu, cigarete i alkoholna pića. Ta zemlja je sada na četvrtom mjestu po visini poreza na alkohol u Evropi.
Sofikolis Panajotu kaže da čak ni toliko visok porez na alkohol nije problem. On je vlasnik male pivare „Septem“ i zamenik predsednika Udruženja grčkih proizvođača piva. Njegova piva su, inače, poznata i preko granica grčke i dobijaju nagrade na međunarodnim takmičenjima. Ipak, i on se muči da svoj pogon zadrži otvorenim.
Grci su naučili da cene grčke proizvode
„Najveći problem su drugi porezi koji se svaljuju na preduzeća, a tu su još i doprinosi koje plaćamo za naše radnike. Samo na to odlazi 27 odsto dobiti.“ Atina je uvela i solidarni porez koji stvara još veće troškove: „Tu trpe svi – ali što je preduzeće manje, to teret veći.“
Elina Petrus drži prodavnicu alkoholnih pića i vidi koliko je velika potražnja za takvim pivom. Ljudi ga rado ga kupuju ne samo kao potrošači, već „kao Grci“: „Regionalni proizvodi u Grčkoj izuzetno su kvalitetni. Povrh toga uočava se da se tokom krize razvila nova svest: mušterije znaju da cene kad mladi ljudi nisu okrenuli leđa Grčkoj, već razvijaju proizvode za naše tržište.“
Pivo je samo jedan od proizvoda koji su se poslednjih godina pojavili u prodavnicama: „Novi proizvodi baziraju se na tradicionalnim idejama i receptima, ali su nadahnuti ukusima i postupcima proizvodnje iz inostranstva.“ To je posledica i kontakata mladih Grka s drugim zemljama Evrope u kojima uče moderne oblike marketinga i upravljanja firmom. „Na žalost, uprkos dobrim idejama i pravim načinom upravljanja, mnogi propadaju zbog prepreka u finansijskom svetu ili problema s birokratijom“, žali se Petrusova. Da li će tu nešto da se promeni u dogledno vreme? U Grčkoj? Elina Petrus smatra da je to – malo verovatno.