Grčka stavljena pod ogromnu lupu Brisela

Evropska komisija odobrila je plan grčke vlade kojim se predviđaju mere za smanjenje 294 milijarde evra državnog duga, kao i smanjenje deficita sa 12.7 na 8.7 procenata bruto društvenog proizvoda tokom ove godine. Prema standardima EU, taj procenat bi trebalo padne ispod tri odsto do 2012. godine.

„Ciljevi zacrtani od strane grčkih vlasti, u programu koji bi trebalo da dovede do korekcije disbalansa grčke ekonomije, su ambiciozni. Smatramo da su ti ciljevi i ostvarivi. Iako podržavamo Grčku u nastojanju da ispuni svoj plan i program, istovremeno znamo da to neće biti lako. To će zahtevati i podršku i jaču strukturu nadzora“, objasnio je Joakim Almunija, evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja.

Striktan nadzor Grčku

Tako se u predlogu Evropske komisije nalazi i detaljan nacrt sistema za nadzor sprovođenja ekonomskih reformi u Grčkoj. Radi se o multilateralnom nadzoru za koordinisanje instrumenata ekonomske politike, rečeno je u Briselu. Ukoliko ovaj predlog prihvate ministri zaduženi za ekonomiju i finasije zemalja članica, ovo bi bio prvi put da EU uspostavi ovako intenzivan i striktan sistem monitoringa.

„Prvi termin za procenu uspešnosti primene grčkog plana bio bi 16. marta. Drugi 16. maja i nadalje svaka tri meseca. Ukoliko rezultati ne budu onakvi kakve očekujemo, zbog slabe implementacije mera ili drugih faktora, EU će tražiti od Grčke da usvoji i dodatne mere“.

Ovakav nadzorni sistem u Briselu se vidi kao neophodan zbog „date situacije“, ali i kao podrška nastojanjima grčkih vlasti da regulišu ekonomsku situaciju u zemlji. Pored podrške partnera iz EU, u Briselu očekuju da će grčka vlada imati i podsticaj unutar same Grčke kako bi se uspešno izborila sa budžetskom reformom.

EU dobija više ovlašćenja nad ekonomijama članica?

Evropska komisija je po prvi put, a u skladu sa Lisabonskim ugovorom, u slučaju Grčke, donela i preporuke koje se odnose na ispravku odluka u sferi ekonomske politike. Ove preporuke, o kojima će se još razgovarati na sastanku Saveta ministara EU zaduženih za ekonomiju i finansije, odnose se na korekciju ekonomske politike neke od zemalja članica, ukoliko ona nije u skladu sa širom ekonomskom politikom EU i stvara problem u funkcionisanju ekonomsko-monetarne unije.

U Briselu se očekuje i da novi saziv Evropske komisije predloži zakon koji bi evropskoj statističkoj grupi Eurostatu dalo više nadležnosti nad nacionalnim računima država članica. Ovakav predlog je već jednom bio odbijen od strane članica Unije, ali se, u slučaju Grčke, možda mogu izvući novi argumenti za njegovo prihvatanje.

autorka: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednik: Nemanja Rujević