Govori slovački ili plati 5.000 evra!
3. septembar 2009.
Ručak kod Horvatovih u južnoslovačkom gradu Samorinu. Pileći pilav i salata od paradajza. Roditelji, Peter i Barbora, nutkaju decu i podstiču ih da jedu - ona na slovačkom, on na mađarskom.
Mešanje jezika je normalno u svakodnevici te porodice - Horvatovi su mešoviti bračni par. U Samorinu živi 12.000 ljudi, najveći deo njih su Mađari. Mnogi se nerviraju kada im se pomene Zakon o jeziku.
„Taj zakon je suvišan, državna vlast pokušava da se meša u nešto u šta država ne bi trebalo da se meša, a to je lična sloboda“, kaže Peter.
„To stvara nepotrebni haos među ljudima. Većina ljudi više uopšte ne zna koja bi pravila gde trebalo da važe“, smatra Barbora.
Niko tačno ne zna kako bi trebalo interpretirati detalje Zakona o jeziku, pa čak ni nadležna ministarstva. Jedno je jasno - slovački jezik ima apsolutnu prednost. Imena mesta, plakati, reklamni spotovi - sve ubuduće mora da stoji i na slovačkom, čak i u oblastima gde su Mađari u većini. Inače, prete novčane kazne do 5.000 evra.
„Pokazivanje sile“ ili „huškanje“?
Kritičari zakona, kao što je Grigorij Mezecnikov , direktor Instituta za javne poslove u Bratislavi, kaže da je taj zakon nepotrebna provokacija.
„Zakon je čisto političkog karaktera. Reč je o pokazivanju sile - da se zna ko je gazda u ovoj zemlji! Sve je to provokacija i tako to shvata i mađarska manjina.“
Sa stanovišta slovačke vlade, ova kritika je deo huškačke kampanje. Ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak brani zakon - nije reč o diskriminaciji već o zaštiti slovačkog jezika, kaže on.
„Kampanja dezinformisanja od strane mađarske manjine prenosi se u Evropu. Iz toga je nastala klevetnička kampanja bez presedana.“
Autorke: Kristina Jansen / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković