Govor mržnje: Soroš kao mrtva svinja
15. decembar 2017.
Janos Poč, poslanik Orbanove stranke Fides, smatra da je to smešno. Ali njegova šala je odvratna. On je Fejsbuku postavio fotografiju s tradicionalne svinjokolje. Na njoj se vidi grupa ljudi ispred kojih je mrtva svinja. Na njoj je neko na mađarskom napisao: „On je bio Soroš!!!“ To je igra reči koja bi se mogla prevesti i kao: „On je bio na redu!!!“ Poč je ispod toga dopisao: „Već imaju jednu svinju manje“ I dodao smajlija.
Pročitajte još: Ko se boji Džordža Sorosa?
Fotografija i Počov komentar izazvali su burne reakcije u mađarskoj javnosti. Više od 1.000 korisnika Fejsbuka osudilo je u komentarima potez poslanika Fidesa. Poč je nakon toga izjavio da ne razume zašto se ljudi uzbuđuju kad se na fotografiji uopšte ne radi o Džordžu Sorošu.
„Zvanično prihvaćeni antisemitizam“
Taj pokušaj pravdanja još više je razljutio mnoge ljude, među njima neke umerene, konzervativne poslanike. U međuvremenu je više od 120 uglednih, mađarskih intelektualaca, među kojima su i književnik Đerđ Konrad, filozofi Agnes Heler i Gašpar Mikloš Tamaš, kao i filmski reditelj Ildiki Enjedi, zahtevalo Počovu ostavku. Oštro je protestovala i Fondacija za otvoreno društvo američkog milijardera. „To je šokantan napad na Džordža Soroša. Ta fotografija je nastavak duge i tamne tradicije antisemitizma. To je novi primer zvanično prihvaćenog antisemitizma u Mađarskoj Viktora Orbana“, navodi se u saopštenju.
Đerđeli Guljas, šef poslaničke grupe stranke Fides, izjavio je da je ta kritika „sastavni deo antimađarske Soroševe kampanje“. A sam Viktor Orban je aferu prokomentarisao sledećim rečima: „Stvari sa svinjokoljom“ nisu u nadležnosti vlade. Janoš Poč nijednom nije odgovorio na više puta upućene pisane i telefonske molbe DW da prokomentariše situaciju.
Pročitajte još: Soroševci i njihovi protivnici
U svakom slučaju, ta afera je karakteristična za zatrovanu atmosferu koja vlada u mađarskoj javnosti. Govor mržnje vladajuće većine, koji zvuči kao desni ekstremizam, već odavno je često deo mađarske svakodnevice. S obzirom na to da se na proleće iduće godine održavaju parlamentarni izbori, može se očekivati dalje zaoštravanje takve retorike.
Dve vladine kampanje protiv Soroša
Ove godine su u sklopu takozvanih „nacionalnih konsultacija“ već sprovedene dve kampanje protiv Džordža Soroša u kojima se, aludirajući na stare antisemitske motive, on prikazuje kao neko koji vuče konce iz pozadine i kao glava antimađarske zavere. „Nemojmo dozvoliti da se Soroš zadnji smeje!“ – to je bio moto jedne kampanje. U drugoj je trebalo da Mađari iznesu svoje mišljenje o nepostojećem Soroševom planu po kojem taj milijarder želi u Evropu da dovede miliune izbeglica.
Soroš je mađarsko-jevrejskog porekla. Od kraja osamdesetih godina prošlog veka on je, preko svoje Fondacije za otvoreno društvo, donirao više milijardi evra dao za socijalne projekte i jačanje institucija pravne države u istočnoj Evropi. Samo za projekte u Mađarskoj izdvojeno je 350 miliona. Orban, i sam nekada stipendista Soroša, već dve godine veoma oštro napada američkog milijardera.
Pritom se ne radi samo o napadima na finansijskog mešetara i generalno međunarodni kapital koji navodno želi da naškodi Mađarskoj. Mogu se takođe čuti i zahtevi za ponovnim uvođenjem smrtne kazne, homofobne izjave i gotovo otvorena stigmatizacija Roma kao kriminalaca i lenčina. Tako recimo premijer Orban, kada se govori o Romima i njihovim socijalnim problemima, često ume da kaže da svi ljudi u Mađarskoj moraju da rade i da niko ne sme da izabere kriminal kao osnovu svoje egzistencije. A homofobne izjave Orban je više puta upućivao predsedniku nekada desno-ekstremne stranke Jobik, Gaboru Voni, koji od 2014. pokušava tu stranku da etablira kao umerenu nacionalno-konzervativnu.
Političari Jobika izbegavaju rasističku retoriku
Paradoksalno je to što su se političke uloge donekle okrenule. Orban i njegov Fides danas su u velikom delu na krajnje desnim pozicijama, na onima koje je do 2014. Bio Jobik. Fides je Jobiku vešto oduzeo sve teme i delimično ih realizovao. Takav je slučaj recimo u socijalnoj politici, gde se primenjuju zakonski propisi usmereni protiv siromašnih i ciljano protiv Roma koji zavise od državne pomoći.
Za to vreme političari Jobika sada izbegavaju bilo kakvu rasističku retoriku. Vona pokušava svoju stranku da pomeri ka centru. Taj kurs, istina, izaziva protivljenje radikalnog krila stranke, ali Jobik je najjača opoziciona snaga u Mađarskoj, a Vona se nada da bi približavanjem centru mogao da pridobije više birača od onih koje bi eventualno izgubio na desnici. U razgovoru za DW Vona je samokritičan i kaže da, ako je ranije i gajio određene sumnje spram liberalne demokratije, sada za njega i njegovu stranku važnu poruku predstavlja antidemokratski preobražaj Mađarske pod Orbanom.
Pročitajte još: Novi udar na civilni sektor
Stranka Jobik na sopstvenoj koži sada oseća šta znači ograničavanje demokratije i načela pravne države: očigledno je da se Orban plaši da bi Jobik na predstojećim izborima mogao dobro da prođe. Zato je Državna revizija toj stranci nametnula spornu novčanu kaznu od dva miliona evra – zbog primanja novčane donacije koja nije bila u skladu s propisima. Čudno je samo što gotovo identičan postupak stranke Fides, Državna revizija uopšte nije preispitivala.