Govor mržnje ugrožava slobodu

Uz podršku Saveta Evrope, u organizaciji Udruženja „BH novinari“, predstavnici medija, pravosuđa i nevladinih organizacija još jednom su progovorili o mogućnostima da se popravi stanje u medijskom i javnom prostoru Bosne i Hercegovine.

Prikriveni govor mržnje?

Adis Šušnjar, koordinator udruženja „BH novinari“, podseća da je monitoring medija u predizbornom periodu 2012. pokazao da mediji uglavnom nisu generatori, ali da prenose govor mržnje političara i raznih analitičara. Pri tom je u ovoj godini zabeleženo 15 napada i dva slučaja govora mržnje protiv novinara.

„Na žalost, govor mržnje je kod nas postao skoro svakodnevna pojava i opšteprihvaćen način govora. Naše institucije, a i nevladin sektor, ne reaguju kada imamo očigledan govor mržnje u medijima. S druge strane, govor mržnje nije onakav kakav je bio tokom rata ili posle rata. On je sad postao ušminkan, postao je prikriven“, kaže Šušnjar za Dojče vele.

Zabrana zloupotrebe prava

Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava u članu 10 garantuje pravo na slobodu izražavanja, ali u članu 17 zabranjuje zloupotrebu tog prava. O iskustvima Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i ograničenjima koja taj sud postavlja slobodi izražavanja, govorio je ekspert Saveta Evrope Sebastian Mangro.

„Evropski sud za ljudska prava štiti slobodu izražavanja, ali sloboda izražavanja nije pravo bez granica. Zaustavlja se tamo gde počinje govor mržnje. Nema slobode za one koji podstiču na rušenje slobode i niko se ne može pozivati na slobodu izražavanja da bi podsticao rasnu ili etničku mržnju“, rekao je Mangro dodavši da je najteže odrediti granicu između slobode izražavanja i govora mržnje.

Pokazatelj nedemokratičnosti

Govor mržnje jedan je od pokazatelja nedemokratičnosti, a sudska praksa u BiH takve slučajeve retko procesuira. Novinar i publicista Sinan Alić tvrdi da je uzrok tome bolest društva u svim segmentima, kao i odsustvo hrabrosti da se stanje izmeni.

„Ne samo mediji, kad kažem javni prostor, mislim na ono što je javni život u širem smislu, stadioni, trgovi, mitinzi, bioskopi. Govora mržnje imate i na sednicama parlamenata raznih nivoa, a mediji su možda samo slika toga. I oni, naravno, aktivno u tome učestvuju i bar bi oni trebalo da se iz toga izvuku. Kada se pojavi govor mržnje, negde izvan njihovog prostora, treba da na to žestoko reaguju“, ističe Alić, koji je i član Novinarskog veća časti pri udruženju „BH novinari“.

Građani i pravosuđe

Haški tribunal nikoga do sada nije osudio zbog govora mržnje. U Strazbur je iz Bosne i Hercegovine do sada otišlo 1743 zahteva, a Sud je u 46 slučajeva ustanovio povredu prava. No, nijedna presuda ne odnosi se na slobodu izražavanja. Mladen Simić, okružni tužilac u Doboju, govori o pravnoj struci i svom iskustvu.

„Činjenica je da u Bosni i Hercegovini zaista postoji mnogo govora mržnje, i u medijima, pisanim i elektronskim, i u samoj komunikaciji, skupovima raznoraznim. Tužioci ne mogu da prate sve moguće medije i da, eventualno, sami preduzimaju neke mere. Tu je potrebno i da građani i oni koji se osećaju oštećenim ili određena udruženja, novinari, svako da inicira, da nam postavi taj problem, pa da se njime bavimo.“

Društveni problem

Često zastupljen u pojedinačnim odnosima ili kao problem određene grupe, govor mržnje je i društveni problem. On je prepreka je za izgradnju mira, poverenja i budućnosti ove zemlje, zaključuje Radmila Žigić, predsednica Organizacije žena „Lara“. Ona rešenje vidi u povećanju nivoa profesionalnosti u medijima i pravosuđu, ali i u animiranju šireg društvenog konteksta.

„Naša kultura političkog dijaloga je veoma niska, a sve se to reflektuje i kroz medije. Onda će, naravno, taj govor mržnje da silazi i da se primenjuje i na ulicama. Naravno da bi bilo veoma važno podvesti pod jedan etički kodeks i kulturu političkog dijaloga.“

Autor: Emir Musli
Odgovorni urednik: Ivan Đerković