Gost iz Amerike na samitu EU

Zvezda današnjeg video-samita Evropske unije je bez sumnje čovek kojeg mnogi političari EU vrlo dobro poznaju još iz vremena dok je bio zamenik bivšeg američkog predsednika Baraka Obame. Džozef Bajden, aktuelni šef Bele kuće, u 20:45 će video-vezom biti uključen direktno iz Vašingtona. I govoriće o saradnji s Evropskom unijom u kontekstu odnosa s Kinom i Rusijom.

Domaćin samita, predsednik Saveta EU Šarl Mišel kaže da mu je veoma drago što je Bajden pristao da učestvuje. Još dodao da se i većina drugih šefova država i vlada takođe zbog toga raduje.

-pročitajte još: Džozef Bajden: Amerika se vratila

Nemačka kancelarka Angela Merkel ne očekuje da će se predsednik Bajden baviti pitanjem izgradnje gasovoda Severni tok 2. Baš kao i njegov prethodnik Donald Tramp, i Bajden je protiv izgradnje „druge cevi“ za direktan transport ruskog gasa u Nemačku. Uprkos žestokim kritikama, pa i iz Evrope, Merkel ne želi da odustane od gasovoda. Uoči sastanka na vrhu lidera EU, službenici nemačke vlade zato pokušavaju da „spuste loptu“ kada je reč mogućoj svađi oko Severnog toka 2.

Iz Brisela se može čuti da se u EU „raduju ponovnom oživljavanju transatlantskog saveza“. O tome je već u sredu američki šef diplomatije Entoni Blinken lično u Briselu razgovarao s Ursulom fon der Lajen. Bivši predsednik Tramp je tokom svog mandata rekao da smatra da je EU „nepotrebna i suvišna tvorevina“. On nikada nije bio pozvan na samit Unije. Ta čast pripala je Baraku Obami i njegovom prethodniku Džordžu V. Bušu.

Nedostatak vakcina

Duži razgovor s Bajdenom ipak nije predviđen. Možda će ga učesnici samita pitati može li SAD eventualno da pošalje vakcinu protiv korone u EU? Snabdevanje vakcinama je u suštini goruća tema ovog video-sastanka, koji se u tom obliku održava upravo zbog činjenice da u gotovo čitavoj Evropi raste broj novih infekcija. SAD do sada nisu praktično uopšte izvozile cepiva, a to je zemlja koja će, kako sada stvari stoje, verovatno već u maju da u velikoj meri vakciniše svoje stanovništvo. Nakon toga bi se teoretski vakcina mogla i da se izvozi.

Proces vakcinisanja u EU odvija se suviše sporo, žale se mnogi šefovi država i vlada. Glavni razlog je to što firma AstraZeneka ne ispunjava ugovor, tvrdi Evropska komisija. Kako bi se omogućilo „zadržavanje“ vakcina unutar Unije, odnosno zabranio izvoz, lideri EU žele da razgovaraju o rigoroznijim pravilima za postupak odobravanja izvoza cepiva. Planira se zabrana prodaje u Veliku Britaniju, najvećeg „kupca“ vakcina iz EU.

-pročitajte još: EU želi da ograniči izvoz vakcina

Neke zemlje-članice su međutim po tom pitanju skeptične. Službenici nemačke vlade podsećaju da se zabranom izvoza ne smeju kažnjavati firme kao što je Bajontek/Fajzer – jer one samo ispunjavaju sklopljene ugovore. Prigovori stižu i iz Švedske i Holandije.

Sigurno će biti i pitanja upućenih italijanskom premijeru Mariju Dragiju, nakon što je otkriveno da je u jednoj fabrici AstraZeneke u toj zemlji u sredu otkriveno 29 miliona doza vakcina koje su (možda) bile spremne za izvoz.

Svađa oko raspodele vakcina

S obzirom na porast broja novih infekcija zbog različitih varijanti korona-virusa, države EU sve nade polažu u „vakcinisanje, vakcinisanje, vakcinisanje“ – kako je to formulisala kancelarka Merkel. Jučerašnje iznenađujuće revidiranje odluke o lokdaunu preko Uskrsa u Nemačkoj, sigurno je otvorilo neka nova pitanja kod njenih koleginica i kolega. Belgija i Francuska su upravo proteklih dana usvojile odluke o novim restrikcijama tokom praznika.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc po svaku cenu želi da razgovara o, kako on smatra, nepravednoj raspodeli vakcina između 27 zemalja-članica Unije. Austrija i još četiri države (Estonija, Letonija, Hrvatska i Bugarska) kritikuju sistem prema kojem one doze na koje te zemlje imaju pravo, ali ih ne naruče, mogu da kupe druge zemlje-članice. Vakcina je de fakto neravnomerno raspodeljena. Malta ima dovoljno cepiva za 33 odsto svog stanovništva, a Bugarska za samo šest procenata.

Od nemačkih diplomata može se čuti da je Berlin spreman da razgovara i o drugačijim raspodelama vakcina, ali se ipak napominje da su te zemlje „same krive“ zato što nisu „zgrabile“ ono što im je bilo na raspolaganju.

Problemi s vakcinacijom su se povećali zbog komplikacija oko isporuke AstraZeneke. Od 130 miliona doza, koliko je za prvi kvartal obećala ta britansko-švedska firma, EU je dobila samo mali deo dogovorene količine.

-pročitajte još: Kovid-pasoši: Svako vuče na svoju stranu

Odnosi s Turskom

Osim korone, na dnevnom redu će se naći i odnosi s Turskom. Evropska unija želi da ih popravi, uprkos brojnim provokacijama iz Ankare. Situacija u istočnom Sredozemlju, gde se Turska, Kipar i Grčka spore oko zaliha gasa, u poslednje vreme se doduše nešto smirila – kako se može pročitati u jednom internom izveštaju ministara spoljnih poslova članica EU. Sad se planira, kako tamo stoji, „pozitivna agenda“ s Turskom.

Ali postoji i čitav niz stvari koje bi se zapravo morale da budu kažnjene – kršenja ljudskih prava i pitanja vezana za vladavinu prava u Turskoj. To nije samo mišljenje organizacija za zaštitu ljudskih prava, već i nekih članica Unije.

Nemačka se pak zalaže za oprezno približavanje, između ostalog i zato što se želi da se sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom postigne sporazum oko produženja „izbegličkog dila“. Prema tom dogovoru iz 2015. Turska preuzima one osobe koje nisu dobile azil u Grčkoj, a zauzvrat u EU šalje sirijske izbeglice. Taj sporazum je trenutno suspendiran.

Evropska unija bi Erdoganu mogla da obeća još više novca za brigu oko izbeglica, odnosno da ga „motiviše“ pregovorima oko proširenja carinske unije. Inače, od obećanih šest milijardi evra, do sada su isplaćene četiri milijarde.

-pročitajte još: Analiza nemačkog „Velta“: Svet bez svetskog poretka

I odnosi sa Rusijom, koji su prema mišljenju specijalnog poverenika EU za spoljnu politiku Žozepa Borela „dosegnuli dno“, biće tema samita, ali samo vrlo kratko. Pravi plan za odnos prema Rusiji, zemlji koja Evropsku uniju više ne želi da prihvati kao partnera, trebalo bi da bude dogovoren tek na idućem (fizičkom) sastanku na vrhu. Možda krajem juna, ako do tada bude značajnijeg napretka u kampanji vakcinisanja. A u junu bi takođe, kako se planira, američki predsednik Bajden i lično trebalo da dođe u Brisel, kako bi učestvovao na samitu NATO.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.