1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Dragan Karajčić ispred jedne od kuća koju je kupio Rio Tinto
Dragan Karajčić ispred jedne od kuća koju je kupio Rio TintoFoto: Jelena Djukic Pejic/DW
Priroda i životna sredina

Gornje Nedeljice: Ljudi spremni za borbu sa buldožerima

21. februar 2022.

Rio Tinto i dalje je aktivan u selu gde je planiran, pa navodno otkazan rudnik litijuma. Meštani hoće da im vide leđa. Ubeđeni su da projekat nije mrtav, i da će možda morati da mu se fizički suprotstave.

https://p.dw.com/p/47I68

Rio Tinto ne odustaje od rudnika litijuma u Srbiji

Kuće bez krovova i prozora načičkane su tamo gde je trebalo da bude rudnik. Vetar nosi crveno-bele trake kojima je omeđen „privatni posed“ rudarskog giganta Rio Tinta. Na Brezjaku, selu koje dolazi pre Gornjih Nedeljica, firma unajmljuje kuću gde su kancelarije. U selu je druga sa privatnim obezbeđenjem.

„Obezbeđenje se i dalje šeta po svojim privatnim posedima, obilazi kuće, obilazi imanje, šume, prijavljuje nas policiji. Još su u selu, dok im ne vidimo leđa, nema mira“, priča za DW Dragan Karajčić, šef mesne zajednice, inače član Srpske napredne stranke.

Dok je premijerka Ana Brnabić u Beogradu proglasila „kraj“ projekta Jadar, a protesti ekoloških aktivista polako bivali sve manje posećeni, ovde u Gornjim Nedeljicama niko ne veruje da je kraj. Veruju da će posle izbora morati da se suoče sa buldožerima.

Poslednjih nedelja je Rio Tinto uknjižio još nekoliko parcela, vidi se u katastru. „Znači nije stavljena tačka kao što premijerka kaže. Stavljen je zarez“, dodaje Karajčić. „Jer čim se bude prelomilo u aprilu, možda ponovo vrate Rio Tinto. Ili neku drugu firmu pod lažnim imenom koja bi ovde eksploatisala i uništavala životnu sredinu.“

Rio Tinto priznaje rizike

Od prošle sedmice meštani imaju još jedan adut za svoju borbu. Rudnik litijuma i bora bitno bi uticao na okolinu, a jedini benefit je „ekonomsko-sociološki uticaj na stanovništvo“, pokazuje insajderski nacrt Studije uticaja na životnu sredinu ove kompanije, u koji je nedeljnik Vreme imao uvid.

Ovaj nedeljnik piše o nizu negativnih uticaja, od kvaliteta podzemnih voda i promene kretanja tih voda, preko zagađenja vazduha suspendovanim česticama, do mogućih eksplozija u jamskom skladištu i uništenja životinjskog i biljnog sveta. Jedno od rešenja ove kompanije je da radnici izmeštaju gnezda ptica na koje naiđu, a kompanija „preseli“ ugrožene vrste biljaka.

Rio Tinto ima kancelarije u unajmljenoj kući na Brezjaku
Rio Tinto ima kancelarije u unajmljenoj kući na BrezjakuFoto: Jelena Djukic Pejic/DW

Nekoliko seoskih domaćinstava bilo bi na pedeset do dvesta metara od kompleksa rudnika, ali tvrde da bi prekomerna buka smetala samo jednom domaćinstvu, kome bi ponudili „relokaciju“, navodi se u nedeljniku.

Iako poverljivi dokument ne potvrđuje baš sve najave ekoloških aktivista, u njemu je dovoljno hazarda da potvrdi strahove.

Zato Karajčić i saborci i dalje traže zabranu iskopavanja bora i litijuma u celoj Srbiji. Zbog toga su i kampovali pred Predsedništvom na Andrićevom vencu, pokušali da okruže Savezno izvršno veće na Dan državnosti… ali, za sada, uzalud. Skupština je raspuštena, izbori raspisani, pa moratorijuma na litijum i bor neće biti bar do sledećeg saziva.

Bivše komšije zovu „izdajnicima“

U kući veterinara i poljoprivrednika Zlatka Kokanovića već dve godine zaseda „krizni štab“. Reporteri iz celog sveta svraćaju ovde, i svima Kokanović govori da bi rudnik i postrojenje za preradu litijuma bili samo par stotina metara od njihovih kuća, te da bi Rio Tinto koristio hiljadu tona sumporne kiseline dnevno.

„Ovde se osamdeset odsto ljudi bavi poljoprivredom, prosek starosti našeg sela je 38 godina. Imamo školu od osam razreda, sa ispostavama ima oko 250 učenika, tako da je to živ kraj, nije zamro“, kaže Kokanović.

Zlatko Kokanović kao i većina ovde živi od poljoprivrede
Zlatko Kokanović kao i većina ovde živi od poljoprivredeFoto: Jelena Djukic Pejic/DW

Taj način života su u Gornjim Nedeljicama spremni da odbrane po svaku cenu. Doduše, rudnik bi prema prostornom planu Loznice – koji je u međuvremenu povučen, kada je Vlada najavila kraj projekta – zahvatio 52 porodične kuće. Rio Tinto je već kupio 49, po cenama pet ili šest puta većim od tržišnih.

„Za svakog od nas to su primamljive cene – 100, 200, 300 hiljada evra, ali za te pare ne bi nigde mogao da napraviš isto domaćinstvo koje sada imaš. I to su stvari koje ne mogu da se mere“, tvrdi Kokanović.

On je jedan od predvodnika pobune meštana koji bi ostali izvan zone rudnika, i kojima za kuće ništa nije ni nuđeno. Komšije koje su prodale imovinu ovde zovu „izdajnicima“, a sebe „braniocima srpstva“. Njive uglavnom neće da prodaju ni za živu glavu.

O tome nam svedoči Branivoje Kokanović. Kaže, pravnici Rio Tinta su mu govorili da je rudnik izvestan, da imaju podršku države, i da mu je pametnije da ne čeka eksproprijaciju. „Kaže, mi dajemo 160 evra po aru, a ako ne daš nama, daćeš državi po 50 evra. Znači prisiljavaju te da da prodaš. A od čega ja da živim posle?“, pita se Branivoje.

„Rekao sam, ko uđe u moju zemlju bez pitanja i dogovora, ja ću da ubijem“, prepričava on. Zbog ovih reči je ubrzo dobio krivičnu prijavu, a potom prijavu kod sudije za prekršaje. Policija ga je više puta saslušavala.

Rešeni da idu do kraja

Pitomo selo pokraj reka Jadra i Korenite odaje pomalo distopijski utisak zbog demoliranih kuća koje su već u vlasništvu Rio Tinta. Ljudima koji su se iseljavali davan je bonus ukoliko odnesu stolariju i crep.

„To je psihološki rat između kompanije i stanovništva“, objašnjava predsednik mesne zajednice Dragan Karajčić. Veruje da Rio Tinto hoće da naruži selo, kako bi i drugi otišli odatle.

Kompanija plaćala bonus da se skinu krovoi i stolarija
Kompanija plaćala bonus da se skinu krovoi i stolarijaFoto: Jelena Djukic Pejic/DW

Ali ovi ljudi kažu da su rešeni da idu do kraja. Bilo je najava da će pokušati fizički da najure kompaniju iz sela, ili da će blokirati lokalne drumove. Osim moratorijuma na vađenje bora i litijuma, traže da se saniraju stotine probnih bušotina u njihovim poljima i da se ponovo pošume posečena područja.

„I tražimo da ove kupljene kuće poruše ili pokriju. I da zemljište koja sada pripada Rio Savi država otkupi i nama poljoprivrednim proizvođačima ponudi da mi otkupimo da bismo obrađivali, da ne bi rastao korov“, kaže Karajčić.

Od borbe neće odustati dok ne vidi leđa predstavnicima Rio Tinta. „Mi se nadamo da ćemo ih oterati. Ako uspemo, a uspećemo, jer idemo srcem. Nas ne interesuje lova. Mogli smo i mi da je uzmemo, ali ne, mi ostajemo ovde. Branićemo i odbranićemo.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi
Preskoči sledeću sekciju Srodne teme