1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Gorka čokolada

23. decembar 2016.

„Šta se vezuje uz čokoladu? Slatko, poklon, rođendan… Ali i masovna ubistva, etničko čišćenje i ratni zločin? U Srbiji i Hrvatskoj čokolada se već nedeljama dovodi u vezu sa ratom“, piše Miteldojčer rundfunk.

https://p.dw.com/p/2UmHo
Kroatien Präsidentin Kolinda Grabar-Kitarovic
Foto: Reuters/D. Sagolj

„Gorka čokolada“ naslov je teksta novinara Andreja Ivanjija koji je na internet-stranici objavila radio-televizija MDR. „Čokoladna afera, koja je najpre zvučala kao vic, dovela je do novog pogoršanja odnosa između Beograda i Zagreba. Sve je počelo kada je hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović posetila jedan dečiji vrtić u Dubrovniku. U pratnji kamera, deci je podelila paketiće. Atmosfera je bila opuštena. Reklamna kampanja, tipična za visoke političke zvaničnike koji hoće da se pokažu sa „ljudima u zemlji“. Ali onda je sve krenulo naopako. U paketićima je otkrivena srpska čokolada. Pojedini roditelji su viknuli: šta traži srpska čokolada u paketićima za hrvatsku decu!? Usledeli su protesti, uzmenirenost i podsećanje na „srpsku okupaciju i ratne zločine koje su počinili Srbi“, na granatiranje Dubrovnika. Bila je „vrlo neprijatno iznenađena“, kazala je predsednica, koja se bori sa lošim brojkama u anketama. To se „nikada više neće ponoviti“, naglasila je i obećala istragu slučaja, kao da se radi o nekoj subverzivnoj delatnosti.“

U tekstu se prenose i reakcije koje su potom usledile iz Beograda: „Ukoliko je za Hrvate sporna srpska čokolada, onda su „za njih sigurno sporni i Srbi“, objasnio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Gospođa Kitarović nema problem da se fotografiše „pred zastavama i spomenicima ustašama“, ali zato ima problem sa čokoladom proizvedenom u Srbiji, kazao je srpski ministar rada Aleksandar Vulin. Srpski premijer Aleksandar Vučić cinično je kazao da ne gleda na etničko poreklo čokolada. Dok su pojedini političari iskoristili priliku da ponovo dodaju ulje na vatru, u poslovnom krugovima obe zemlje moglo se čuti da bi za sve najbolje bilo kada bi „političari na nekoliko godina zatvorili usta.“

U tekstu se dalje podseća na hrvatsku blokadu pristupnih pregovora Srbije sa EU, u vezi sa poglavljem 26 (obrazovanje i kultura) i dodaje da Srbi i Hrvati imaju različite istorijske istine: „Iz srpskog ugla, Srbi koji su živeli u Hrvatskoj početkom rata u Jugoslaviji su morali da se brane od nadolazećeg hrvatskog fašizma. Iz ugla Hrvatske, Beograd je vodio okupacioni rat u smislu velikosrpskih ideja. Dok se u Hrvatskoj 5. avgusta slavi oslobođenje, Dan pobede, u Srbiji tužno zvone zvona, seća se na žrtve i govori o „etničkom čišćenju“. Oko 200.000 Srba je početkom avgusta 1995. godine, za samo nekoliko dana proterano iz Hrvatske, tokom vojne akcije „Oluja“. Jedni druge optužuju za ratne zločine, dok se vlastiti guraju pod tepih. Suočavanje sa prošlošću na obe strane se dešava tek periodično. Slično je i u Bosni i Hercegovini i na Kosovu”.

Rat između Hrvatske i Srbije završen je pre više od dvadeset godina, podseća Ivanji i dodaje: “U međuvremenu Srbi ponovo letuju u Hrvatskoj, hrvatske firme posluju u Srbiji. Hrvatski muzičari sviraju u Srbiji, srpski u Hrvatskoj. Ponovo ima mešovitih brakova. Kao da se situacija normalizuje. Ali kod svake fudbalske ili košarkaške utakmice proključa nacionalizam. Koliko su odnosi krhki, koliko je lako zloupotrebiti neobrađenu istoriju, skrenuti sa evropskog kursa, pokazala je „gorka čokolada“ u Dobrovniku“.

Odluka o Makedoniji pada u selu Tearce

Dalja sudbina Makedonije biće odlučena u nedelju, u jednom selu sa 714 stanovnika sa pravom glasa, piše Franfurter algemajne cajtung u tekstu naslovljenom „Izbori u sudbonosnom selu“: „Sud je naložio da se u malom mestu Tearce ponove izbori od 11. decembra, koji bi mogli da izmene sastav budućeg parlamenta. Prevremeni izbori zapravo je trebalo da reše političku krizu, koja makedonsku državu već četiri godine dovodi u egzistencijalnu opasnost. Umesto toga doveli su do dalje eskalacije: izbornu pobedu sebi pripisuju i nacionalistička, vladajuće stranka VMRO, kao i opozicione socijaldemokrate. Vladajuća stranka osvojila je 38,1 odsto glasova, 1,5 odsto više od socijaldemokrata, koji su o poređenju sa izborima u poslednjih deset godina znatno ojačali. Prema preliminarnim rezultatima VMRO je u parlamentu dobio 51 mesto, a socijaldemokrate 49. U izbornoj jedinici u kojoj se nalazi sporno biračko mesto VMRO ima prednost od samo 304 glasa. Ukoliko u nedelju ostane bez nje, obe stranke će imati isti broj poslanika. Situacija je veoma napeta.“