Golmani kao kockari

To je pomalo kao u kazinu, kada kuglica u ruletu više puta uzastopno padne na crveno. Kockari na to odmah reaguju tako što svoje žetone stavljaju na crno. Oni naime imaju osećaj da je sada veća verovatnoća da kuglica padne na crnu brojku. Matematički, to je naravno besmislica. Jer, svaki put kada se kolo sreće okreće verovatnoća da se kuglica zaustavi na crnom ili crvenom polju je jednaka – osim ako je rulet mehanički manipulisan.

Pogrešnu pretpostavku – naime, da se verovatnoća ishoda izvodi na osnovu prethodnih događaja – psiholozi nazivaju gambler's fallacy, kockarskom zabludom. Istraživači na londonskom univerzitetu su sada otkrili da čak i fudbaleri svetske klase nasedaju na ovu zabludu i objavili to u stručnom časopisu Current Biology.

Stručnjaci su pregledali sve fudbalske utakmice na svetskim i evropskim prvenstvima od 1976. godine, koje su završene posle produžetaka – penalima. Pri tom su otkrili da se posle nekoliko šuteva protivnika u jedan ugao, golman značajno češće baca u suprotnu stranu – očigledno u očekivanju da će sledeći šut verovatno ići u tom pravcu. Naučnici kažu da pojava toliko jasna, da bi fudbaleri koji pucaju na gol to zaista mogli da iskoriste.

Kada se radi o penalima, tu važi isto pravilo kao i kod mnogih drugih igara, kao što su poker ili papir-kamen-makaze: od ključnog značaja je da za protivnika budete nepredvidivi. Naučnici iz Londona preporučuju da golman pre izvođenja penala odluči na koju će stranu da se baci – i da od toga ne odstupa.