Golferski desant na šume | Mozaik | DW | 18.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

životna sredina

Golferski desant na šume

U Hrvatskoj bi uskoro među „šumama posebne namene“ mogle da budu i one koje treba da budu posečene kako bi se izgradili golf-tereni. Sagovornici DW ukazuju da je to nastavak štetne rasprodaje prirodnih resursa.

default

Šuma na brdu Srđ iznad Dubrovnika

Novi sukob između golferskih investitora i aktivista u odbrani prirode u Hrvatskoj razvija se oko pitanja šumskih područja. Jer, netom dovršena javna rasprava o nacrtu Zakona o šumama u prvi plan donosi vrlo kontroverzan detalj: u takozvane „šume posebne namene“, što bi se trebalo odnositi na recimo upotrebu za naučne ili odbrambene svrhe, mogle bi se ubrajati i one koje su voljom privatnih ulagača odabrane za izgradnju golf-terena. Ranije to nije bio slučaj: golf se morao držati podalje od šumovitih zona. Ipak, sličnih je pokušaja izmena zakona bilo i pre ovoga – čak dvaput.

Golferi su pri tom u više navrata nastojali da prodru na šumska zemljišta, ili njima preblizu. I to ponajpre duž Jadrana, od krajnjeg severa do krajnjeg juga Hrvatske. U slučaju šume Brkač kod Motovuna 2008. godine sprečeni su zvaničnim mišljenjem eksperata. No, jedan od njih platio je svoju principijelnost skorim gubitkom funkcije, uz javni skandal. Šumi na brdu Srđ iznad Dubrovnika, pak, uporno se odriče prirodna vrednost, ali tereni za golf još nisu izgrađeni zbog nekih drugih ekoloških dubioza. Atak je u međuvremenu pretrpelo i zaštićeno šumovito poluostrvo Oštrica kod Šibenika.

Šume jeftinije od poljoprivrednog zemljišta

„Golferi vole šumu oko terena, i to zaista lepo izgleda, ali pitanje je šta to čini šumi, barem u slučaju Hrvatske“, kaže profesor Ivica Tikvić sa Šumarskog fakulteta u Zagrebu.

„Korist od šuma je golema i mnogostruka, dok s druge strane imamo toliko zapuštenih poljoprivrednih zemljišta. No, ona su većinom isparcelisana i privatna te golferskim ulagačima baš i ne pašu. Njima bi ovakav zakon išao na ruku i zato da mogu otkupljivati državna šumska zemljišta koja su u pravilu veća.“

Šumsko zemljište, saznajemo, trenutno je najjeftinije od svih kategorija u podeli. „Mnogi misle da se šuma lako zameni“, dodaje Tikvić, „i da jednostavno posečeš jednu šumu, a zasadiš drugu. Nije tako, inače bismo ih verojatno imali mnogo više.“

Jer, šuma ne raste tako lako na recimo poljoprivrednom zemljištu, njoj treba specifično šumsko tlo, ona nastaje kroz stotinu i više godina. „Imamo puno degradiranih šuma, a i nije isto govorimo li o pravoj šumi ili o plantaži i pošumljenoj površini. Šuma je čitava jedna kompleksna životna zajednica i prostor“, zaključuje naš sagovornik sa Šumarskog fakulteta.

Komercijalizacija prirodnih dobara

Tereni za golf, međutim, mogu narasti – s dovoljno novca za pripremu tla – takoreći preko noći. Šume postaju utoliko idealna meta golferskim ulagačima, naročito ako popušta zaštita nad njima. „One se tretiraju kao resurs za kojim vlast poseže čim je sustigne nedostatak plana i strategije na ekonomskom planu. U nemoći da smisle i sprovedu suvisao ekonomski program, dosadašnje – uslovno rečeno, i leve i desne – vlade bez razlike pribegavaju liberalizaciji legislative i komercijalizaciji prirodnih resursa“, rekao nam je pravnik Enes Ćerimagić, potpredsednik udruženja Zelena akcija.

„Uvek se te izmene prikazuju trenutno nužnim i minimalnim, a s vremenom su se minimalne intervencije akumulirale, dok nužnost ne jenjava. Nema jasne politike upravljanja šumama, ali svakih par godina se dopušta novo zadiranje – za lokalne prostorne aspiracije, za privredne zone ili golf-terene i turizam“, kaže on.

Ćerimagić smatra da bi eskalacija takvih nasrtaja na zajednička prirodna dobra mogla izazvati javni bes mnogih, koji će se vladi vratiti kao bumerang. I to naročito, prema njegovom mišljenju, zbog simultanog, nametnutog prezasićenja javnog prostora takozvanim ideološkim temama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android