Godinu dana uoči EU-izbora: Nemci više kritični prema Uniji

„Mi kao Evropljani…“ Pre gotovo 20 godina institut za ispitivanje javnog mnijenja „Infratest dimap“ pitao je Nemce da li misle da se to odnosi na njih. Nešto više od polovine (52 odsto) osećalo se „malo“ ili se uopšte nije tako osećalo. Gotovo polovina (48 odsto) osećala se „tako“ ili „veoma tako“. To je bilo u junu 2004. pred izbore za Evropski parlament.

Ako danas, godinu dana uoči idućih izbora za Evropski parlament neki tekst počne rečima „Mi kao Evropljani…“, samo 41 odsto Nemaca će reći da se oseća „tako“ ili „veoma tako“, a većina (56 odsto) smatra da se to malo ili uopšte ne odnosi na njih. To je rezultat ispitivanja javnog mnjenja koje je institut „Infratest dimap“ sproveo na zahtev „Europaforuma“ javnog servisa WDR. Na tom forumu će ovog utorka (6. juna) učestvovati i nemački kancelar Olaf Šolc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

-pročitajte još: Dan Evrope: nemački kancelar za Zapadni Balkan u EU

Ispitivanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.302 osobe s pravom glasa i pokazalo je da je odnos Nemaca prema Evropskoj uniji poslednjih godina postao sumnjičaviji. Samo četvrtina ispitanika (26 odsto) smatra da članstvo u Evropskoj uniji Nemačkoj donosi više prednosti, a to je 14 procenata manje nego u julu 2020. godine. Gotovo isto toliko (27 odsto) kaže da Nemačkoj članstvo u Evropskoj uniji pre donosi nedostatke, što je 12 procenata više nego pre tri godine. Ujedno, 41 odsto smatra da članstvo u EU donosi podjednako prednosti i nedostataka.

Njih 14 odsto bi da Nemačka napusti EU

U poslednje tri godine porasla je i želja da zemlje-članice povrate nadležnosti od EU i da više odlučuju samostalno. Trenutno to želi 38 odsto ispitanika, što je 16 procenata više nego u julu 2020.

Da članice Evropske unije prodube saradnju i još više svojih nadležnosti prenesu na EU trenutno želi samo trećina Nemaca – 34 odsto, što je za 20 procenata manje nego pre tri godine. Petina smatra da ništa bitno u tom pogledu ne bi trebalo menjati.

Ujedno, 14 odsto ispitanih smatra da bi Nemačka trebalo da napusti EU, kao što je to pre nekoliko godina učinila Velika Britanija. Ipak, velika većina (79 odsto) to odbacuje.

-pročitajte još: Rat u Ukrajini: test za nemačku i evropsku demokratiju

Manje Nemaca nego pre nekoliko godina smatra da se članstvo u Evropskoj uniji pozitivno odražava na bezbednost i ekonomski razvoj Nemačke. Ipak, većina uočava prednosti članstva u EU. Dve trećine (68 odsto) izjavljuje da kroz članstvo u EU žive bezbednije u Evropi. Ali, to je 10 odsto manje nego u ispitivanju pre prošlih izbora za Evropski parlament 2019. godine. Nešto više od polovine (56 odsto) kaže da članstvo u Evropskoj uniji Nemcima donosi ekonomske prednosti (što je 22 odsto manje nego pre četiri godine). Nešto više od trećine (35 odsto) u članstvu pre vidi nedostatke za nemačku privredu.

Za evropsku vojsku svaki drugi Nemac

Rat, energetska kriza, visoka inflacija. Retko kad je bilo potrebno savladavati toliko mnogo kriza u isto vreme. Rat u Ukrajini nametnuo je i pitanje odbrane Evrope – u Evropskoj uniji koja, istina, ima komesara za promovisanje evropskog načina života, ali nema komesara za odbranu.

Francuski predsednik Emanuel Makron je pre nekoliko godina, davno pre ruske agresije na Ukrajinu, zahtevao formiranje zajedničke evropske vojske. Nemci su otvoreni za tu ideju: 53 odsto smatra da bi bilo dobro imati zajedničku vojsku članica EU. Jedna trećina (32 odsto) odbacuje tu ideju, a 15 odsto je neodlučno. U maju 2019. je 62 odsto Nemaca zagovaralo ideju o zajedničkoj vojsci EU.

Među zagovornicima ideje zajedničke vojske samo trećina (34 odsto) smatra da bi zajednička vojska trebalo potpuno da zameni nacionalne vojske, dakle i Bundesver. Ali, mnogo više njih (62 odsto) smatra da bi nacionalne vojske i dalje trebalo da postoje.

Polovina Nemaca za prijem Ukrajine u EU

Ruski napad na Ukrajinu promenio je i Evropsku uniju, a nametnuo je i pitanje prijema Ukrajine u EU. Polovina Nemaca (52 odsto) smatra da bi Ukrajinu dugoročno trebalo primiti u EU. Podrška Nemaca toj ideji nešto je opala (za 6 odsto u odnosu na februar ove godine). A 37 odsto Nemaca je protiv dugoročnog primanja Ukrajine u EU.

Od prošlog leta Ukrajina je i zvanično kandidat za EU, ali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je prilikom svoje poslednje posete Kijevu naglasila da su toj zemlji potrebne dalje reforme.

Radom Ursule fon der Lajen nezadovoljno je više od polovine Nemaca (53 odsto), što je ipak za 17 procenata manje nego u aprilu 2021. Radom predsednice Evropske komisije „veoma je zadovoljno“ ili je „zadovoljno“ 38 odsto ispitanika, što je za 15 procenata više nego pre dve godine.

Nemci kritično sagledavaju i ulogu saveznog kancelara Olafa Šolca kada je reč o jedinstvu Evropske unije. Gotovo četvrtina Nemaca (23 odsto) smatra da Šolc doprinosi jedinstvu EU, ali većina (60 odsto) se s tom tvrdnjom ne slaže.

Saradnja s Kinom i SAD

Kojim partnerima bi EU trebalo da se okrene? Većina podržava saradnju EU sa Sjedinjenim Američkim Državama: 42 odsto smatra da bi saradnju trebalo nastaviti kao i do sada, 29 procenata misli da bi tu saradnju trebalo ojačati. Petina (22 odsto) ispitanika smatra da bi saradnju sa SAD trebalo smanjiti.

Drugačije se sagledava saradnju s Kinom. Gotovo polovina (47 odsto) smatra da bi ta saradnja trebalo da bude smanjena. Trećina (28 odsto) bi nastavila tu saradnju u dosadašnjem obliku, a 14 odsto zagovara jačanje saradnje EU s Kinom.

Nemci su sumnjičavi kod pitanja koju ulogu EU igra na međunarodnoj sceni. Više od polovine (53 odsto) izjavljuje da se Evropska unija na međunarodnoj pozornici ne uzima ozbiljno (pet odsto više nego u aprilu 2014), dok se 40 odsto Nemaca ne slaže s tom tvrdnjom.

ee/aj (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.