Godina Vučićeve svevlasti, a sledeća ne mora biti bolja | Evropa | DW | 28.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Godina Vučićeve svevlasti, a sledeća ne mora biti bolja

U pandemijskoj godini se Vučić uzdigao do uloge brižnog, ali strogog oca nacije sa vlašću od Andrićevog venca do poslednje mesne zajednice. Da li klatno mora da krene u drugu stranu? Sagovornici DW nisu uvereni u to.

Neprekidno u predizbornoj kampanji

Neprekidno u predizbornoj kampanji

Dve slike Srbije, koje paralelno obitavaju skoro devet godina, konačno su se sasvim razišle da se više nikad ne dodirnu, poput šina čiji razmak više ne može da izdrži nijedna osovina voza.

U godini na izmaku, potezima daljinskog upravljača, građani su mogli u sekundi da pređu iz ružičaste zemlje u kojoj svi vole predsednika, osim šake tajkunskih plaćenika i fašista, u tmurnu zemlju krcatu nezadovoljstvom, gde je režim spreman za pad poput zrele kruške.

Iz zemlje koja je najbolje u Evropi prošla kroz pandemiju do zemlje koja krije mrtve u limenim sanducima. Od zemlje sa stabilnom vlašću i nesposobnom opozicijom do jednopartijske diktature.

Parlamentarni izbori, konačno održani u junu, samo su dali dodatnu municiju za tu šizofrenu sliku Srbije. Srpska napredna stranka predsednika Aleksandra Vučića dobila je rekordnih preko 60 odsto glasova, ali nije uspela u onome što joj je bilo posebno važno: da izlaznost bude natpolovična.

Čudnovata najava vanrednih izbora za proleće 2022. došla je još pre izbora aktuelne Vlade. Deo opozicije koji je bojkotovao junske izbore to je proglasio sopstvenim uspehom – vlast, u njihovom čitanju, ne može više da održi ni demokratsku fasadu i moraće nešto da promeni pre idućeg glasanja.

Ne miriše na promene

Sa nepodeljenom vlašću od Andrićevog venca do poslednje mesne zajednice, u godini kada se uzdigao do uloge brižnog, ali strogog oca nacije, Aleksandar Vučić teško da može i da zamisli više moći.

Da li sada klatno mora da krene na drugu stranu? Da li iza zenita nužno dolazi pad? Sagovornici DW u to nisu uvereni.

„Ne vidim da je retorika nešto drugačija i da na osnovu nje možemo da pomislimo da će doći do demokratizacije. Dok se tako nešto ne desi, makar na nivou narativa, ne bih rekao da su spremni da se klatno pomeri na drugu stranu“, kaže politikolog Dušan Vučićević, docent na beogradskom Fakultetu političkih nauka.

On u razgovoru za DW podseća na razvojni put Vučića i SNS od dolaska na vlast 2012. Kaže, počelo je obračunom sa političkim partijama koje su sve oborene na mršave jednocifrene procente, nastavilo se gušenjem nezavisnih institucija i medija, da bi se došlo do ideje da se mora pobediti u svakoj lokalnoj samoupravi.

„Čak bih na osnovu iskustva tipovao da bi moglo da bude i gore. Jer megalomanski prohtevi su sve veći“, dodaje Vučićević.

Posle izborne pobede i istorijski niske izlaznosti

Posle izborne pobede i istorijski niske izlaznosti

„Zašto bi klatno nužno moralo na drugu stranu?“, pita se i Zora Drčelić, novinarka nedeljnika Vreme. Ona podseća na tri decenije vladavine Mila Đukanovića u Crnoj Gori i činjenicu da predsednik Vučić ima tek pedeset godina.

„Upravo ono što se dogodilo na poslednjim izborima u Crnoj Gori je pokazatelj da opozicija može da pobedi vlast na izborima, ukoliko uprkos svim razlikama ima dogovor o jednom zajedničkom cilju. Bojim se da to još nije moguće u Srbiji, ali nada umire poslednja“, kaže Drčelić za DW.

Nezadovoljstva ima, ali niko ga ne naplaćuje

Opozicioni prvaci su više puta naglasili da dovoljan pritisak na vlast može da izvrši samo sto hiljada ljudi na ulicama – ljudi kojih nema – ili pak Evropska unija, odnosno Zapad. Poput mantre se učvrstilo verovanje da su Vučića na vlast doveli Brisel i Berlin i da mu oni i dalje daju podršku ne bi li „rešio Kosovo“. Ali da isto tako nisu spremni da žmure na potpuno urušavanje demokratije.

„Ne očekujem ništa od Evropske unije“, kaže kategorično Dušan Vučićević. „Odatle čujemo poneki glasić kritike, a onda se sutradan pojavi neko drugi ko pohvali sve. To liči na stabilokratiju gde EU, uz sve svoje probleme, zarad stabilnosti dozvoljava postojanje hibridnih režima. Ne znači da se to neće promeniti, ali je veliko pitanje da li će se promeniti pre nego što išta bude rešeno oko statusa Kosova.“

Ovaj politikolog ne želi da tu igru EU okarakteriše kao „licemerje“ jer, kaže, ako je glavni cilj EU cementiranje statusa Kosova, onda je „verovatno Aleksandar Vučić čovek koji to može da reši i iz ugla Brisela nema smisla tipovati na nekog drugog“.

Julski protesti: Nezadovoljstvo postoji, ali ga niko ne naplaćuje

Julski protesti: Nezadovoljstvo postoji, ali ga niko ne naplaćuje

Zora Drčelić sve teže podnosi priče o Kosovu, NATO, Rusiji, „izdajnicima i patriotama“ jer, kako kaže, Srbiji „predstoji borba za osnovne ljudske potrebe“. „Ovde malo ko shvata, a to je 2020. savršeno pokazala, da je u Srbiji jedino političko pitanje – opstanak. Građani treba da se izbore za čist vazduh, čistu zemlju i pijaću vodu, ili ih neće biti.“

No izgleda da opozicija, progonjena sa nacionalnih frekvencija i ogrezla u sitne zađevice, nije u stanju da poentira ni na temi recimo zagađenog vazduha. To je stvar koju svaki građanin vidi i miriše, a Beograd, Niš i drugi gradovi se već rutinski broje u najzagađenije na svetu.

Nedavno je istraživanje agencije Sprint Insight, u kojem je učestvovao i politikolog Vučićević, pokazalo da skoro sve opozicione stranke mogu da računaju na između jedan i tri odsto podrške. Vučićeviću deluje da opozicija u predizbornu godinu – a na proleće 2022. biće parlamentarni, predsednički i beogradski izbori – ulazi sa lošijim kartama nego pred beogradske izbore 2018.

„Cela situacija naizgled kao da da ne smeta građanima. Slaba je spremnost za angažman, to pokazuju i istraživanja. Ima mnogo više antirežimski nastrojenih građana koji nisu zadovoljni, ali negativnu energiju ne sele ni ka jednoj opozicionoj partiji niti kažu da bi glasali za nju“, priča Vučićević. „Niko ne naplaćuje nezadovoljstvo.“

Vučićević i Drčelić nisu uvereni da će vlast, osim nešto šminkanja, poboljšati izborne i medijske uslove. Do sada im je odlično išlo ovako.

Bojkot je već iskorišćeni džoker

Pri tome, i 2021. proći će u znaku pandemije. Od januara se već može očekivati pun udar ekonomske krize, a ni najveći optimisti ne očekuju da se smenjivanje režima lokdauna i popuštanja mera prekine pre iduće zime – čak i uz dovoljno vakcina.

Na svim će kanalima lično Vučić dočekivati vakcinu sa zapada i istoka, udarnički će se po medijima graditi bolnice i obećavati radna mesta.

„SNS je u predizbornoj kampanji sve vreme i cela 2021. biće iskorišćena za predizbornu kampanju. Korona je dobar konj kojeg su uzjahali, a Srbija je u lokdaunu već osam godina, toliko ovde nema normalnog javnog života. Zato Vučiću nije teško da sprovede još jedan izborni ciklus pod njegovim izbornim i medijskim uslovima“, kaže Zora Drčelić.

Opozicija rascepkana i demonizovana (sa protesta u aprilu 2019. godine)

Opozicija rascepkana i demonizovana (sa protesta u aprilu 2019. godine)

Oboje sagovornika DW saglasni su da je spajanje izbora 2022. dopola rezultat bojkota, a otpola Vučićeve potrebe da osigura pobedu u Beogradu većom izlaznošću svojih pristalica, verovatno sa Aleksandrom Šapićem kao kandidatom za gradonačelnika. Razlog za Vučićevu brigu je i to što preko 60 odsto Beograđana nije izašlo na izbore u junu.

Kako kaže Zora Drčelić, Vučić ima frustraciju od izbora u rodnom gradu gde je dvaput gubio od Dragana Đilasa. „On zna, kad krene čarapa da se para, kreće u Beogradu.“

„Opozicija ima šansu protiv Vučića u Beogradu i da je pameti, trebalo je već da isture svog kandidata. Te priče da će kandidat biti masakriran po medijima i Skupštini, pa to ga čeka pre ili kasnije. Onda bolje pre“, kaže novinarka Vremena. „Opozicija nema luksuz za još jedan bojkot, to je bio džoker koji je potrošila.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama