Godina 2020: Šta je zanimalo čitaoce DW? | Evropa | DW | 31.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

pregled

Godina 2020: Šta je zanimalo čitaoce DW?

Nije teško pogoditi za koju temu se najviše zanimala publika DW. Ali, osim pandemije, čitali ste o „jednopartijskoj“ Srbiji, protestima i promenama u Crnoj Gori. Bilo je i nekoliko ekskluzivnih priča i viralnih videa.

Glasanje u doba pandemije - junski izbori u Srbiji

Glasanje u doba pandemije - junski izbori u Srbiji

U redakciji DW smo navikli da ljudi kroz pretraživače nalaze naše tekstove o zapošljavanju u Nemačkoj mesecima nakon što su objavljeni. No ove godine je tu temu smenila pandemija. Evergrin su bili naši tekstovi o medicinskim aspektima pandemije koji su zbirno ubedljivo najčitaniji cele godine. Recimo o tome kako funkcioniše brzi test na korona-virus, koji lek navodno pomaže kod komplikovanih slučajeva ili ko je posebno ugrožen od korone.

Januar: Bivši mladi komunista Milo postao je saveznik NATO i EU, a Zapad mu je zbog toga gledao kroz prste na mnoge afere, pisao je nemački nedeljnik Špigel u tekstu koji smo preneli prvih dana godine. „Ali u zemlji vlada veliko nezadovoljstvo zbog njegove korumpirane i feudalističke vladavine“, dodaje se u tom tekstu koji je bio najčitaniji u januaru. Na istu temu se čitao komentar Miodraga Šorića „Đukanovićev rat protiv crkve“.

Na srpskim portalima je najviše citirana analiza našeg ruskog kolege sa DW Andreja Gurkova, poznavaoca energetske politike. On je u tekstu „Turski tok – Putinova loša računica“ analizirao da taj gasovod odgovara Turskoj, Srbiji i Bugarskoj, ali ne i Rusiji.

Skoro sto hiljada ljudi je na Jutjubu gledalo reportažu naše dopisnice iz Niša Jelene Đukić-Pejić o hiljadama šofera koji nedostaju Srbiji – jer, vozači masovno odlaze u Nemačku i druge zemlje EU.

Februar: Sećate se kad je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispričao da je nemačkom ministru zdravlja Jensu Španu odbrusio „nemoj da dolaziš bre!“ – misleći na odvođenje medicinskih sestara iz Srbije u Nemačku? O tome je Špan u februaru rekao: „Čitam danas o razgovorima sa njim koje nikada nisam tako vodio. Ne sa njim i ne u toj formi.“ Tekst sa tom izjavom naišao je na veliku pažnju u Srbiji.

Čitali ste i priču o neobičnom izboru za mis Nemačke – Leoni Šarlote fon Haze je sa 35 godina postala najstarija pobednica tog takmičenja ikad, a žiri su činile isključivo žene.

Na Fejsbuku je do stotina hiljada ljudi došla priča iz našeg TV magazina. Naime, švajcarske vlasti su godinama „administrativno zbrinjavale“ građane. Pod izgovorom da su „neuredni“ ili „zabušanti“, roditelji i deca su do 1981. smeštani u zatvore, hraniteljske porodice ili psihijatrijske ustanove.

Mart: Pandemija je uveliko tu, Srbija ide u lokdaun. U Nemačkoj mnogo pažnje privlače Vučićeve izjave o tome da ne postoji solidarnost od strane EU i da je Beogradu jedino pomogao Peking. Nedeljnik Cajt je to nazvao „Vučićevim kopernikanskim obrtom“ i taj tekst koji smo preneli bio je najčitaniji u martu.

Odmah iza njega osvrt Darija Hajrića o Vučićevim konferencijama za štampu u doba korone – „od vicadžije do nervoznog očuha“. Mnogi mediji su preneli i tekst naše dopisnice Natalije Miletić koja se kod srpskih medicinskih radnika u Nemačkoj raspitala da li će se odazvati na poziv Srbije da se vrate i pomognu u pandemiji. Neki od njih su taj poziv opisali kao „licemeran“.

U martu smo imali i najgledaniji video ove godine – priču o Miroslavu Nedvedu, češkom domaru. Već pola veka radi u atomskom bunkeru koji, nada se, nikome neće trebati.

April: U tekstu Nemanje Rujevića smo ekskluzivno otkrili da postoji tajni sporazum Srbije i Austrije o vraćanju migranata gde je nejasno šta Srbija time dobija i zašto se upustila u aranžman. To je bila najčitanija priča meseca.

Mnogo su se čitali i izvodi iz štampe na nemačkom, posebno kada je bečki Standard o vanrednom stanju u Srbiji pisao kao o „pritvoru za građane“, a nedeljnik Špigel nastupe predsednika Vučića nazvao „teško opisivom melodramom“.

Maj: I dva najčitanija teksta u maju imaju posredno veze sa koronom: Rusija je tada uvela zabranu izvoza žitarica što je poremetilo svetsko tržište.

Nemanja Rujević je istražio „bizarni slučaj vođe ustanka protiv Vučića“ – u pitanju je Goran Pantelić koji je nedeljama na društvenim mrežama pretio Vučiću i najavljivao rušenje vlasti na ulici, a zapravo je izgleda bio razočaran u naprednjake koji su ga izbacili iz neke šeme. Pantelić je po poternici iz Srbije uhapšen u Nemačkoj, ali je sud kasnije odbio njegovo izručenje.

Goran Pantelić na kraju nije izručen Srbiji

Goran Pantelić na kraju nije izručen Srbiji

Jun: Dan pre izbora su komentatori nemačke štampe naveli da Srbija ide ka „jednopartijskoj državi“, ali da je Vučiću stalo da u parlamentu bude i par političkih protivnika kako bi zemlju „makar površinski okrečio demokratijom“. Osim tog najčitanijeg teksta, veoma je zapažen još jedan osvrt Darija Hajrića o borbi protiv korone u Srbiji: „Krizni štab i krizni štap“.

U redakciji smo navikli i na salve negativnih komentara s vremena na vreme, po sistemu – ljutnje na glasnika koji nešto prenosi. Jedan od većih šitstormova bio je kada smo, a zatim i neki portali u Srbiji, preneli kolaž komentara iz nemačke štampe o Adrija turu pred publikom kojim je Đoković „napravio medveđu uslugu teniskoj porodici“. Neki novinari su zbog toga pisali da „Đoković neće biti veliki šampion“.

Jul: Vrelo leto je Srbiji donelo nasilne proteste koji su buknuli nakon što je Vučić saopštio da se opet ide u policijski čas. Nesumnjivo ćemo slušati „režimsku kuknjavu nad nasilnim demonstracijama. Brojaće se zapaljeni kontejneri i polomljene žardinjere. Naricaće se nad ulaznim vratima Skupštine. Na sve to valja im uputiti jedan jedini ispravan odgovor: a šta ste očekivali? (…) Još jednu mirnu šetnju? Onlajn-peticiju? Tihu poslušnost?“, pisalo je u Hajrićevom komentaru koji je bio dosta čitan.

Još i pre tih protesta se Srbija vratila na udarne strane nemačke štampe, ovog puta zbog ulepšavanja brojki u pandemiji koje je otkrio BIRN. Mediji na nemačkom su konstatovali da je „Srbija proigrala poverenje“.

Protesti u julu

Protesti u julu

Avgust: Opet smo u našoj rubrici „izbor iz štampe“ koja nam je omiljena iz makar tri razloga: prvo, korisno je da čitaoci dobiju pouzdan pregled i prevod napisa nemačke štampe o Srbiji i regionu; drugo, takvi pregledi se lako prave; treće – čitanost je velika. Tako je ovog puta čitan bio pregled pisanja nemačke štampe o izborima u Crnoj Gori, i to na dan izbora.

Više od toga je, posebno u crnogorskim medijima, prenošen komentar Dragoslava Dedovića dan kasnije: „Milo ima dve opcije – egzil ili razdor“ u kojem piše: „On se odavno politikom bavi samo da bi zaštitio sebe, svoj klan i ogroman imetak, da bi imao imunitet zbog grešne prošlosti – od svoje ratne uloge devedesetih, do imena u dosijeima zapadnih tužilaštva nadležnih za šverc u velikom stilu. Đukanović se dugo, predugo predstavljao kao rešenje. A odavno je postao glavni problem Crne Gore.“

Septembar: Logično, nastavljeno je veliko interesovanje za pobedom opozicije u CG, pa je tako na posebnu pažnju naišao intervju koji je koleginica Jasmina Rose vodila sa Dritanom Abazovićem, jednim od novih lica crnogorske politike.

Ipak je najčitaniji tekst meseca pripao evergrin temi o kojoj DW izveštava godinama: „Porodica je sve“ ili kako arapski klanovi haraju Nemačkom. Na Fejsbuku smo imali viralni video – priču o albanskoj deci u kampovima Islamske države.

Oktobar: Uvek nas zadesi jedan mesec u godini kada najčitanija priča nema veze sa velikim i gorućim temama. Tako je u oktobru najviše pažnje privukao tekst „Igra sa kazaljkama – koliko ćemo još pomerati sat“ o dilemi da li treba ukinuti smenu zimskog i letnjeg računanja vremena i kakve bi posledice to imalo po ekonomiju i zdravlje.

Novembar: Vraćamo se hard-kor temama u velikom stilu i tekstovima troje dopisnika iz Beograda koji su ovog meseca privukli najviše pažnje. Najpre analiza Radmila Markovića „Od sto evra svakome do ništa nikome“ o tome da li je srpska vlast već u prvom talasu korone ispucala svu ekonomsku pomoć pa sada „čuva ekonomiju“ i ne uvodi oštre mere.

Tu je i tekst Une Sabljaković „Ćutanje o novoj masovnoj grobnici u Srbiji“ nakon otkrića grobnice u Raškoj – na taj tekst se na jednoj konferenciji za medije osvrnuo i Vučić. I portret patrijarha Irineja iz pera Dragoslava Dedovića u kojem piše: „Najizrazitija crta po kojoj će ga pamtiti savremenici jeste apsolutno poverenje u aktuelnu vlast.“

Vučić pred odrom patrijarha

Vučić pred odrom patrijarha

Decembar: Krenula je vakcinacija širom sveta, praćena velikom skepsom, pa je tako najčitaniji tekst meseca o tome zašto većina Nemaca neće da se vakciniše. Tu je i analiza Nemanje Rujevića „Povratak Dosta je bilo u pandemijskom metežu“ – tu su ekskluzivno otkriveni rezultati istraživanja javnog mnjenja prema kojem samo DJB ima značajniju podršku u opoziciji.

Cele godine je tekao i naš Balkan Booster koji okuplja mlade novinare iz regiona. Ove godine su zbog pandemije više virtuelno sarađivali na pričama od kojih je jedna, baš u decembru, privukla ogromnu pažnju. Reč je o izložbi fotografija Nade Vojinović iz Crne Gore koja je rešila da „normalizuje normalna tela“ i bori se protiv određenih standarda lepote koji se nameću. 

Za sam kraj godine lepe vesti: troje naših novinara dobilo je treću nagradu na konkursu EU za istraživačko novinarstvo u Srbiji. Sanja Kljajić, Nemanja Rujević i Ajdin Kamber nagrađeni su za priču „Industrija odlaska“ o mutnim posrednicima koji odvode medicinsko osoblje iz Srbije u Nemačku. Tekst je objavljen u nedeljniku Vreme, a kraća verzija na našem portalu pod naslovom „Koliko košta negovatelj sa Balkana?“

Hvala što ste nas još više čitali u ovo ludo doba. Redakcija DW svima želi srećnu Novu godinu!

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama