Godina 2009. je godina astronomije!
7. januar 2009.
Postoje li i drugi oblici života? Odakle mi to dolazimo i kuda vodi daje razvoj? Sve su to pitanja sa kojima se u najmanju ruku susreću naučnici. Pre 400 godina pronalazak Teleskopa omogućio je astronomiji nove do tada neslućene mogućnosti. Uz pomoć te sprave Galileo Galilej i drugi istraživači prirode mogli su preciznije da posmatraju zagonetne svetleće tačke. Prelazak u novo doba olakšala je knjiga Johana Keplera koja je štampana pod naslovom „Astronomia nova“ 1609. godine u kojoj su objavljena prva dva zakona o kretanjima planeta. Zbog toga se 1609. godina smatra za početak nove astrologije.
Za UNESKO, Organizaciju UN za obrazovanje i kulturu to je bio dovoljan povod da 2009. godinu proglasi za godinu astronomije a njena značajna saznanja poslednjih vekova „usadi“ u svest modernog društva.
„Još uvek smatram da ljudima nedostaju jako značajne informacije. Šlagvort u našoj nedelji školske astronomije je: Sunce je normalna zvezda. Činjenica je da čak i određeni broj visoko obrazovanih ljudi to ne zna. Meni je na primer stalo do toga da ljudima približimo značajna otkrića u astronomiji i da vise pažnje posvetimo odraslima koji mogu i dalje da se obrazuju“.
Mnoštvo manifestacija u godini astronomije
Dr. Mihael Gefert, naučnik sa Institutu za astronomiju Bonskog univerziteta istovremeno u Nemačkoj koordinira aktivnostima povodom „međunarodne godine astronomije“.
„Mi ćemo početkom aprila 100 sati posvetiti astronomiji. Širom sveta biće moguće posmatranje neba, a to će se događati i ovde u Nemačkoj i to će sigurno biti nešto izuzetno. Pored toga biće i drugih manifestacija. Kao na primer u Gasometru, u Oberhauzenu imaćemo izložbu o astronomiji. Želim da napomenem da će se održati manifestacije koje su već bile planirane, a sada će u godini astronomije igrati naročitu ulogu. Na primer u Valraf Riharc muzeju u Kelnu biće otvorena izložba posvećena Mesecu. To su samo neki primeri.“
Svako može biti astronom!
U ovoj globalnoj proslavi godine astronomije učestvovaće Opservatorije i astrološka udruženja iz „okruglo“ 140 zemalja. Najvažniji cilj - pojasniti ulogu koju ima posmatranje neba i njeno dejstvo na kulturu nauku i svakodnevni život.
„Sasvim je jasno da to ne mogu da postignu samo stručnjaci. A pre svega kada se misli na posmatranje neba nama su hitno potrebni astronomi amateri kao saradnici. Ljudi jednostavni treba da postanu „astronomi“. Tako što će na primer neki dečak koji poseduje durbin i koji ga je već jednom u posmatranju meseca koristio to može da saopšti svojim susedima, i pokaže, kako svako može da bude astronom.“
Zvanično otvaranje proslave održaće se u Parizu sredinom januara izvođenjem Simfonije u kojoj se govori o istoriji astronomije i njenom razvoju. Sa lica mesta pored ostalog biće i živo uključenje sa Opservatorije na južnom polu kao i sa Evropskim teleskopom Veri Large u Čileu i sa radio-teleskopom u Severnoj Americi.
Nedelju dana potom biće upriličeno i svečano otvaranje proslave u Berlinu na kojoj je takođe predviđeno uspostavljanje kontakta uživo sa Evropskim teleskopom Veri Large u Čileu.