Godišnjica istorijske sednice UN

Na plenumu se osećala napetost, iako tada niko nije mogao da predpostavi koje posledice će doneta odluka imati. Na dnevnom redu je zahtev da se Palestina podeli. To je bio poslednji korak ka osnivanju Izraela, ali i korak koji je bliski istok doveo u i do danas nerešivi konflikt.

Britanci, koji su nakon pada osmanlijskog carstva dobili mandat nad Palestinom, umorili su se od tog zadatka: 1917 godine je London u takozvanoj "Balfurdskoj deklaraciji” jevrejima priznao pravo na državu u Palestini. To se medjutim dogodilo još u vreme turske vladavine. No kao država sa mandatom, mora poštovati tu tada donešenu odluku.

Nakon sistematskog progona jevreja u doba nacizma u Nemačkoj, raste broj onih koji odlaze u Palestinu. Napetost raste. Dolazi do razvoja palestinskog nacionalizma. Palestina ne podržava tu imigraciju jevreja i nastoji da joj stane na put. Oružani okršaji postaju sve učestaliji, a i jevrejske ilegalne organizacije vrše napade na britansku vojsku.

London pokušava da nadje izlaz iz nastale situacije. Već 1937, u vreme arapskog revolta u Palestini, Britanska komisija za istraživanje “Pil komisja” dolazi do zaključka, da je rešenje jedino moguće ukoliko se mandat okonča, a jevrejima i Arapima da država u Palestini. Predlog nije sproveden, jer je bliski istok za vreme drugog svetskog rata postao strateški važan region, koga Britanci nisu hteli da se odreknu.

Za vreme drugog svetskog rata a i nakon što je rat okončan, jevreji u sve većem broju odlaze u Palestinu. Napetost i dalje raste. Saosećanje sa sudbinom jevreja širi se čitavim svetom. Sve više je onih koji smatraju da Palestinu treba podeliti. Irački ministar spoljnih poslova i predsednik arapske lige Mohamed al Jamali je 29.novembra na generalnoj sednici UN rekao:

“Arapske države ne mogu dopustiti taj slom jedinstva i ugrožavanje političke i ekonomske nezavisnosti. One imaju pravo da učestvuju u odlukama. Zbog toga se one protive stvaranju jevrejske države u Palestini, danas ili bilo kada u budućnosti."

"Iran- no,... Sirija- no..."

Razultat glasanja nije bio veliko izmenadjenje. 33 glasa za stvaranje dve države, 13 protiv i deset uzdržanih.

I 60 godina nakon donošenja rešenja nije došlo do mira u regionu. U medjuvremenu su medjutim i PLO i arapska liga prihvatile opciju stvaranja dve države.