Godišnji odmor u doba Erdogana i Trampa

I ove godine su svi prostori na Sajmu turizma u Berlinu (ITB) iznajmljeni, došlo je oko 10.000 izlagača iz 184 zemlje. Ima dobrih razloga da se dođe na ITB: Nemci su prošle, 2016. godine, na putovanja potrošili 60 milijardi evra, što je ponovo više (dva odsto) nego u godini pre toga, objavio je Mihael Frencel, predsednik Udruženja nemačke turističke industrije. U proseku, uračunato i bebe i starije osobe, svaki od 80 miliona Nemaca na odmoru je proveo 20 dana. Ali retko ko od njih želi da dugo ostane samo na jednom mestu. Nastavlja se naime trend češćih, a kraćih odmora tokom čitave godine.

Zato se mnogi strani izlagači u Berlinu nadaju da će privući nemačke goste u svoju zemlju. Inače, ove godine su i bukiranja počela veoma rano – još prošle jeseni za leto 2017, valjda zato što su se mnogi turisti prošle godine „opekli“.

U Turskoj se osećaju nepoželjno

Naime, jedno od do sada glavnih odredišta nemačkih turista i dalje je na crnoj listi – i sve je manje izgleda da će tu nešto ove godine da se promeni. Naravno, reč je o Turskoj. Odmor je najlepše doba u godini i niko ne želi da ga provede pod pritiskom, u senci opasnosti i u vreme kada predsednik te zemlje Nemačku optužuje za „nacističke metode“. Još 2015. u Turskoj je letovalo 5,6 miliona Nemaca, a prošle, iako tamošnji ugostitelji sve više spuštaju cene, a i turska lira beleži inflaciju, bilo je čak 40 odsto manje nemačkih turista. I još: u prvim mesecima 2017. bilo je za 58 procenata manje bukiranja nego prošle.

Norbertu Fibigu, predsednik Udruženja nemačkih tur-operatera ne dopada se što je to tržište toliko nepoželjno. On međutim, s obzirom na trenutni spor Berlina i Ankare, može samo da se nada da će doći do nekakve promene: „Što se više u medijima piše o toj svađi, to će se ona jače usaditi u glave turista“, kaže Fibig. Sigurno da teške reči koje padaju između dveju zemalja, neće podstaći Nemce da odu u Tursku na letovanje. Ostaje samo nada da će turski ugostitelji povoljnim cenama privući bar one koji se za letovanje odlučuju u poslednjem trenutku.

Španija i Grčka, Bugarska i Hrvatska...

Uglavnom, nastavlja se trend započet prošle godine: osim Španije i dalje se mnogi Nemci odlučuju da odmor provedu u Grčkoj. Tamo je vlada doduše uvela redovnu stopu poreza na dodatu vrednost i za ugostiteljske usluge, ali tek bi trebalo videti kako će se to odraziti na tamošnje cene (a i na učestalost izdavanja računa za tamošnje turističke usluge). Organizatori sajma ukazuju da postoji i interesovanje za Hrvatsku i Bugarsku, baš kao i za Kipar.

Takođe, kao odredište za nemačke tursite, ponovo su zanimljivi Maroko i Egipat. Podatak da ima 90 odsto više bukiranja za Egipat nego prošle godine, trebalo bi uzeti sa oprezom. Naime, zbog političkih nemira i terorističkih napada, nemački turisti u širokom krugu zaobilazili su tu zemlju, tako da ni sada nije dostignut nekadašnji broj bukiranja.

Statistike govore da čak 90 odsto nemačkih porodica provode letovanje u Evropi ili na nekoj relativno bliskoj destinaciji. Međutim, i za ostatak turista, za one koji su spremni da u avionu provedu duže vreme, takođe se smanjuje broj mogućih odredišta: Severna Amerika je inače bila omiljeni cilj nemačkih turista, ali niko ne zna tačno da li će se ispuniti pretnje novog američkog predsednika i da li će ubrzo i Nemcima biti potrebne vize za ulazak SAD. Ma koliko da su inače spremni da pretrpe sve i svašta zbog odmora, Nemcima sigurno ne prijaju birokratske prepreke.

„Pucamo na njih, kao što bi oni pucali na naše slonove“

I ovogodišnji partner Sajma turizma u Berlinu spada u prekomorske destinacije: Bocvana. Ta zemlja severno od Južnoafričke Republike, reklamira se kao raj netaknute prirode za divlje životinje, pakao za lovokradice. Nemcima je pomalo neprijatno kad čuju ministra turizma Bocvane koji se glasno hvali: „Prema naoružanim lovokradicama ponašamo kao što se oni ponašaju prema životinjama koje im dođu pred cev puške“. Zaista, mrtve lovokradice u Bocvani nisu nikakva retkost, a na oprezne kritike zbog takvog drastičnog postupka, ministar odgovara pitanjem: „Pa ko će da štiti životinje ako nećemo mi? Nećemo uspeti ako samo budemo ljubazni.“

U svakom slučaju, turistički radnici te afričke zemlje ističu da tamo živi čak trećina slonova čitavog kontinenta, a i nosorozi su u međuvremenu naučili da imaju dvonožne i očigledno opasno naoružane zaštitnike. Iz okolnih zemalja dovedeno je još 220 životinja i nemački turisti, hvale se u Bocvani, to bi svakako trebalo da vide. U toj zemlji oko 228.000 radnih mesta zavisi od turizma, a, na kraju krajeva, potrebno je finansirati i zaštitnike divljih životinja. Naime, ta prilično sporna i žestoka borba protiv lovokradica, Bocvanu godišnje košta oko šest miliona evra.