Globalna nejednakost raste | Politika | DW | 16.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izveštaj Oksfama

Globalna nejednakost raste

Osam ljudi poseduje isto onoliko koliko i čitava siromašnija polovina svetskog stanovništa, prenosi organizacija Oksfam, koja predlaže da se celokupna privreda preorijentiše na dobro svih.

China Warren E. Buffett und Bill Gates in Peking (picture-alliance/dpa/Chinafotopress/Maxapp)

Voren Bafet (60,8 milijardi $) i Bil Gejts (75 milijardi $) - treće i prvo mesto na listi najbogatijih, obojica iz SAD.

Dan pred početak Svetskog privrednog foruma u Davosu, gde se ponovo sastaju bogati i moćni, međunarodna organizacija za razvoj Oksfam upozorila je na sve veću socijalnu nejednakost u svetu. Ona je mnogo dramatičnija nego što se dosad pretpostavljalo, piše u studiji „Ekonomija za 99 odsto".

Samo osmoro najbogatijih, zaključuje se u studiji, raspolažu bogatstvom od 426 milijardi dolara, što je više od onoga što ima čitava siromašnija polovina svetskog stanovništva, u brojkama 409 milijardi dolara. Jedan procenat svetskog stanovništva koji je najbogatiji poseduje 50,8 odsto svetskog bogatstva – i time više od preostalih 99 odsto zajedno.

Amancio Ortega, (picture-alliance/abaca)

Amansijo Ortega, Meksiko (67 milijardi $) - drugo mesto na listi najbogatijih

„Ove godine radimo sa novim podacima banke Kredi svis, posebno iz Kine i Indije", piše Nikolaj Link iz Oksfama Nemačka. „Ti podaci pokazuju da siromašniji imaju mnogo manje nego što se dosad pretpostavljalo. Da su aktuelne brojke bile dostupne prošle godine, bilo bi devet milijardera – a ne njih 62 – koji poseduju koliko i siromašnija polovina svetskog stanovništva".

Oksfam traži promenu kursa u privredi

U centru izveštaja su uzroci nejednakosti i konkretni predlozi za stvaranje veće jednakosti. U uzroke, prema Oksfamu, spadaju i mogućnosti bogatih ljudi i međunarodnih koncerna da obezbede sebi privilegije na račun opšteg dobra. „Oni koriste agresivne tehnike izbegavanja plaćanja poreza, svoju dobit prebacuju u poreske oaze i teraju države u štetnu trku za niskim poreskim stopama."

Carlos Slim Helu (picture-alliance/dpa)

Karlos Slim Helu, Meksiko (50 milijardi dolara) - četvrti an listi najbogatijih na svetu

Jerg Kalinski, vođa kampanje Oksfama u Nemačkoj, upozorava: „Sve više ljudi u svetu se oseća odbačenim. Posvuda stagnira realan dohodak, dok su plate menadžera i velikih akcionara iz godine u godinu sve veće."

U svom izveštaju, Oksfam traži radikalnu promenu kursa ka privrednom sistemu od kojeg može da profitira većina ljudi na svetu. Ova organizacija traži i pravednu poresku politiku, koja bi superbogate kao i međunarodne koncerne prisilila da daju svoj fer udeo u finansiranju obrazovanja, zdravstvenog staranja i socijalne bezbednosti.

Mešanje baba i žaba?

Oksfamove brojke su svake godine sve dramatičnije – ali ima i onih koji ih kritikuju. 2014. je u izveštaju te organizacije još pisalo da 85 najbogatijih ima isto koliko i siromašnija polovina sveta – a sada toliko ima još samo osmoro ljudi. Oksfam se poziva na „Izveštaj o globalnom zdravlju" švajcarske banke Kredi svis. A u tom izveštaju piše da je 2016. nejednakost porasla: „Dok donja polovina ima zajedno manje od jednog procenta svetskog imetka, 89 odsto svetskog bogatstva se nalazi u rukama najbogatijih deset procenata".

Amazon CEO Jeff Bezos (picture-alliance/dpa)

Džef Bezos, SAD (45,2 miljarde $) - peti na listi najbogatijih

Osim toga, analitičari Oksfama su se poslužili listom bogatih koju objavljuje magazin Forbs i sabirali brojke od prvog mesta naniže dok nisu došli do broja koji po podacima Kredi svis odgovara imetku siromašnije polovine svetskog stanovništva. „Time Oksfam sravnjuje podatke koji ne mogu da se sravnjuju", požalio se tako prošle godine list Zidojče cajtung.

Ko je bogat, ko je siromašan?

Samo mali broj milijardera pristaje da objavi podatke o svojoj imovini. Zbog toga su svi podaci zapravo samo grube procene. S druge strane, oni ipak pokazuju neke zanimljive trendove, na primer, da se na listi 100 najbogatijih svake godine pojavljuje sve više Kineza.

Flash-Galerie Larry Ellison (AP)

Leri Elison, SAD (43,6 milijardi $) - sedmi na listi najbogatijih

Kada Kredi svis govori o „imetku", ona misli na vrednost ušteđevine koja se dobije kada se odbiju svi dugovi. To, doduše, dovodi do čudnih rezultata: onaj ko je u Nemačkoj podigao kredit i kupio kuću, iz perspektive onog ko pomaže siromašnim zemljama je svakako sve drugo samo ne siromašan. Ali, ako visina duga prevazilazi vrednost kuće na tržištu nekretnina, takvi vlasnici kuća u računici Kredi svis ne važe kao bogati, a u nekim studijama oni čak važe kao siromašni. Sporna je i granica od koje neko važi kao „bogat". Za Nemački institut za ekonomska istraživanja, bogatstvo za bračne parove počinje kada se u poreskoj prijavi navede zajednički prihod od 150.000 evra. Za druge institute kao što je Institut za ekonomske i socijalne nauke, bogat je već i onaj ko ima neto-platu veću od 3000 evra.

Facebook CEO Mark Zuckerberg (picture-alliance/dpa/P. Dasilva)

Mark Zakerberg, SAD (44,6 milijardi $) - šesti na listi najbogatijih

Oksfam uzvraća da se, ako se iz računice i izuzmu ljudi poput prezaduženih nemačkih vlasnika nekretnina, menjaju samo cifre koje dolaze posle zapete. Ova organizacija smatra da nije važno da li je reč o osam, 80 ili 800 ljudi; važna je tendencija. A ona jasno pokazuje da globalna nejednakost raste. Pri tome mera nejednakosti varira od zemlje do zemlje. U Nemačkoj, na primer, 36 najbogatijih raspolaže sumom jednakom onoj koju ima siromašnija polovina Nemaca.

Michael Bloomberg 2014 (Reuters)

Majkl Blumberg, SAD (40 milijardi $) - osmi na listi najbogatijih

Reklama