Gde se završava Evropa? | Evropa | DW | 11.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Gde se završava Evropa?

Evropa je mesto gde stvari funkcionišu – tako se to bar dugo mislilo na Balkanu. Trenutno Evropa, naime, ne izgleda dobro. Kao da se događa „balkanizacija Evrope“ umesto „evropeizacije Balkana“, ocenjuje Krsto Lazarević.

Koji je najviši vrh Evrope? Znate li to? Je li to 4.810 metara visoki Monblan u francuskim Alpima ili 5642 metra viski Elbrus na Kavkazu? Odgovor koji ste dali mnogo govori o tome kakav Vam je odnos prema Evropi.

Austrijsko-poljski geograf Ervin Hanslik, kojeg su ubili nacionalsocijalisti, smatrao je da je vrh Ismail Somoni sa svojih 7495 metara najviši vrh Evrope, a on se nalazi u Tadžikistanu. Ural i Bosfor su vrlo proizvoljno postavljene tačke kojima se obeležava karj evropskog kontinenta na Istoku. Ono o čemu se tu radi jeste postavljanje granice i pitanje: ko spada u Evropu, a ko ne.

Ko gde pripada?

Ni u Srbiji nije rešeno pitanje najviše planine. Većina Srba će reći da je to 2.656 metara visoka Đeravica. Ona se, doduše, nalazi na Kosovu, a njega većina članova Ujedinjenih nacija priznaje kao nezavisnu državu. I takve zađevice o graničnim linijama vode u pitanje: na koga se zapravo misli kada danas govorimo o Evropi.

Najčešće se misli na Evropsku uniju, možda i na bogate države poput Norveške i Švajcarske, koje ne pripadaju EU. Ali, da li se misli na balkanske države koje nisu članice Evropske unije?

Balkan pripada Evropi i ne pripada Evropi. Balkan je kao region nekad konstruisan zato što je „evropske delove" osmanskog carstva trebalo odvojiti od dela kontinenta koji se smatrao civilizovanim.

„Balkanizacija Evrope" umesto „evropeizacije Balkana"

Izgleda da ni na Balkanu nisu sigurni da li pripadaju Evropi ili ne. S jedne strane, većini Srba, Bošnjaka, Kosovara, Albanaca, Crnogoraca i Makedonaca se podrazumeva da su Evropljani. S druge strane, i oni će reći: „Vozimo za Evropu" kada putuju u Francusku, Nemačku ili Austriju. Isto to kažu i mladi ljudi koji hrpimice napuštaju region kako bi potražili sreću u bolnicama, na univerzitetima i gradilištima EU.

Deutsche Bahn Reportage 2011 (DW)

Evropa je za njih mesto koje nudi perspektive za budućnost i koje se nalazi van Balkana. Evropa je mesto gde tetka, sin ili sestra dobro zarađuju. Evropa je mesto gde policajci nisu podmitljivi i gde neko dobija posao zato što je kvalifikovan, a ne zato što ima dobre veze. Evropa je mesto gde važe principi pravne države.

Na Balkanu se među građanima posle jugoslovenskih ratova pojavila nada da će ta Evropa da se proširi na čitav kontinent. Ta nada nije umrla, ali je na samrti. Od „bregzita", više niko u Sarajevu, Skoplju ili Tirani ne veruje da EU ozbiljno misli da se uskoro proširi.

Još gore: EU koja se raspada je izgubila svoju privlačnost. Od kraja jugoslovenskih ratova upozorava se na „evropeizaciju Balkana", no sada ovo izgleda kao „balkanizacija Evrope".

Razdvajanje Evrope i Balkana

Godinama se EU čudila nacionalizmu na Balkanu; sada desničarski populisti na čitavom kontinentu slave uspehe. Besperspektivnost mladih je odavno zahvatila Španiju, Grčku i Italiju. Vlade u Mađarskoj i Poljskoj sistematski podrivaju pravnu državu a primer Bugarske pokazuje da pristup EU ne mora automatski da znači i demokratizaciju i borbu protiv korupcije. U Rumuniji na ulice još izlaze stotine hiljada ljudi jer gaje nade u bolju budućnost.

 Krsto Lazarevic Kommentarbild App (Chris Grodotzki)

Krsto Lazarević

Mentalno razdvajanje između Evrope i Balkana se od jeseni 2015. i materijalno manifestuje. Kada Srbi pogledaju u pravcu EU, vide ograde koje su postavile Mađarska i Hrvatska. Tu ne vredi slanje poziva u Brisel i otvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima. Kada se uklone ograde, ljudi iza njih će brzo primetiti da nisu dobrodošli.

Nije jednostavno reklamirati evropske vrednosti dok EU pušta da se izbeglička deca smrzavaju u ruinama iza beogradske autobuske stanice kako bi poslala signal. Hindukuš ne pripada Evropi. Mnoga avganistanska deca bez pratnje koja su nasukana u Srbiji, nisu imala školsko obrazovanje, jer dolaze iz graničnog područja sa Pakistanom a Talibani koji tamo vladaju nisu prijatelji svetovnog obrazovanja. I pored toga, deca u beogradskim ruinama su shvatila dve stvari: 1. da jesu, ali nekako i da nisu, u Evropi i 2. Evropska unija ih neće. Mnogi ljudi na Balkanu to vide isto tako.