„Gastarbajteri“ u DDR-u: odbačeni i nepoželjni | Evropa | DW | 07.11.2019

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

„Gastarbajteri“ u DDR-u: odbačeni i nepoželjni

Van Nemačke je malo poznato da je i u DDR-u bilo „gastarbajtera“ – iz dalekih, „bratskih“ socijalističkih zemalja. Zadatak im je bio da mnogo rade i ne upadaju u oči. Pad Berlinskog zida za njih je doneo mnoge probleme.

Huong Trute je sitne građe. Žurno se penje uz stepenice ka svom malom restoranu u istočnonemačkom gradiću Vernigerode. Tamo na zidu visi fotografija na kojoj je ta Vijetnamka s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Fotografija je snimljena tokom jedne diskusije o ulozi tzv. ugovornih radnika koji su zapošljavani na području bivše Istočne Nemačke.

Huong Trute i Angela Merkel 2008.

Huong Trute i Angela Merkel 2008.

Huong danas ima 62 godine, a iz Vijetnama je na rad u DDR došla 1976. Godinu dana nakon rata u svojoj domovini, pružila joj se prilika za stručno obrazovanje u socijalističkoj Istočnoj Nemačkoj. „Odmah sam pristala, ali nisam znala šta me čeka“, kaže Huang Trute. U sklopu programa solidarnosti između dve socijalističke zemlje, ona je u Istočnoj Nemačkoj najpre završila stručnu školu za mašinske tehničare, a nakon toga je studirala inženjersku pedagogiju.

Gosti iz dalekih zemalja živeli su u odvojenim domovima i nisu imali previše kontakata s domaćim stanovništvom. Uprkos tome, Huong Trute i njeni zemljaci imali su osećaj da su tu dobrodošli. Komšije su im donosili cveće i voće u đački dom.

Nakon završetka programa 1981. Vijetnamci su morali da se vrate kući. Ali DDR-u je nedostajalo stručnjaka i zbog toga je sklopljen sporazum sa Vijetnamom i ostalim socijalističkim zemljama o zapošljavanju radnika u Istočnoj Nemačkoj. Tako se Huong Trute zajedno sa hiljadama svojih sunarodnika 1987. vratila u DDR.

Đaci iz Vijetnama u DDR-u

Đaci iz Vijetnama u DDR-u

Zahlađenje

Atmosfera se međutim promenila. „Ljudi su nas izbegavali. U prodavnici su nas gledali kao da smo došli iz džungle. Ona topla srdačnost je nestala“, seća se Trute. Ona i njene kolege u jednoj fabrici za preradu tekstila osećali su se izolovano. Vlasti su im čak pretile deportacijom u slučaju da se previše mešaju s lokalnim stanovništvom. Integracije je bila potpuno nepoželjna.

Kada je 1989. pao Berlinski zid, nikome nije bilo jasno kuda s tim ugovornim radnicima. Niko im ništa nije govorio, niko se o njima nije brinuo. Mnogi su preko noći izgubili posao, a time i krov nad glavom. Među istočnim „gastarbajterima“ zavladala je panika. „Bila sam potpuno očajna. Nisam znala šta se događa. Vladala je atmosfera Sudnjeg dana“, seća se Trute.

Sporazum o vraćanju

U narednim godinama vlada, sada već ujedinjene Nemačke, svim silama je pokušavala da se reši ugovornih radnika bivšeg DDR-a. U tu svrhu su sa zemljama porekla, u koje osim Vijetnama spadaju i Mozambik i Kuba, potpisani sporazumi o vraćanju. Huong Trute, kao i većina njenih zemljaka, nije želela natrag u tada još veoma siromašan i nerazvijeni Vijetnam. Udala se za jednog Nemca i tako stekla pravo da ostane.

Mnogima se ta njena odluka nije svidela i to su joj otvoreno stavljali do znanja. Nakon pada Berlinskog zida srela je recimo jednog lekara kod kojeg je često odlazila kada je radila i on joj je otvoreno rekao da više ovde nije potrebna, jer DDR više ne postoji.

Huong Trute ispred svog restorana u Vernigerodeu

Huong Trute ispred svog restorana u Vernigerodeu

Stranci – so u supi nemačkog društva

Otvorena mržnja prema strancma na istoku Nemačke eksplodirala je 1992. u napadima na azilantske domove u Rostoku i Hojesverdi. Huong Trute je te napade pratila na TV-u. „Suprug je plakao i ja sam mu tada rekla da bi za nas ovde uskoro moglo da postane neizdrživo. Da ćemo možda morati da napustimo zemlju.“

Uprkos svemu, ostala je Venigerodeu. Otvorila je restoran s vijetnamskim i japanskim specijalitetima. Osnovala je nemačko-vijetnamsko partnerstvo među gradovima preko kojeg organizuje razmenu stručnjaka između Vijetnama i Nemačke. Danas kaže da se tu oseća dobro.

Ipak, i dalje uočava neke sličnosti između vremena nakon pada zida i danas. „Pratim razvoj događaja sa zabrinutošću, ali se nadam da će oni koji su mi dragi ostati u većini, i da neće postati opasno. To želim od sveg srca. Mi stranci smo so u supi ovog društva.“

Svoj vijetnamski pasoš je zadržala. Za svaki slučaj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM