Gastarbajteri na građevini u Nemačkoj | Evropa | DW | 27.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Gastarbajteri na građevini u Nemačkoj

Mnogi Hrvati koji u Nemačkoj rade u građevinarstvu, bilo da su došli samostalno ili su ih uputile njihove firme iz Hrvatske, žale se na uslove rada ili neisplaćene plate. Za njih je otvoreno savetovalište u Zagrebu.

„Radio sam u Diseldorfu otprilike tri meseca. Krajem prošle godine, poslala nas naša firma iz Zagreba", prepričava nam Miljenko Delija, stolar i radnik na raznim drugim poslovima u građevinarstvu. No danas je nažalost prinuđen da zatraži pomoć novootvorenog Savetovališta za upućene radnike, pri centrali Saveza samostalnih sindikata Hrvatske. „Oko 39 000 kuna još mi nije isplaćeno za taj rad, a dužni su i mojim kolegama, bilo nas je ukupno petorica. Još uvek pokušavamo doći do svog novca, ali dosad nas niko nije uzimao u obzir", kaže on.

Upućeni ili detaširani hrvatski radnici jesu oni koje na privremeni rad u inostranstvo šalje njihovo preduzeće iz Hrvatske. „Naši nisu baš ni znali kako to ide, niti su previše vodili računa. Nemci su zatim počeli muljati sa cenama satnica, sve su prihvatali i svašta obećavali. Treći mesec smo radili po 14 sati dnevno, nedeljom takođe, pa su nam najavili i dodatak za Božić i druge nagrade, ali na kraju nije plaćeno ništa od toga."

Dvostruka merila

„Radili smo na dva gradilišta, suva gradnja–knauf, enterijeri. Velika zgrada je bila, na pet spratova. Podizvođač preko kojeg smo radii zove se Stollenwerk. Na početku smo dobili nešto novca i potpisali da nismo plaćeni ispod minimalca. Sad ne možemo dobiti ni kopije tih izjava da bismo lakše došli do svojih prava. A ni naša firma nam nije dala ugovore za rad u inostranstvu", nabraja Miljenko Delija. „Situacija, recimo, bude takva da mi nešto radimo", nastavlja on, „a onda dođu Nemci da završe neki deo svog posla. I nas samo oteraju, dok oni rade. Ako pak radimo i dođu Ukrajinci, ne moramo se micati, kao ni Ukrajinci nama."

Ta su se dvostruka merila potvrdila Deliji i u vezi sa zalaganjem da naknadno dođe do svoje zarade. U komunikaciju sa nemačkim partnerom uključio se i Nemački savez sindikata (Deutscher Gewerkschaftsbund), inače saradnik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH) na otvaranju pomenutog Savetovališta za upućene radnike. No, uzalud: niko se ne odaziva niti obazire na pozive i zahteve.

Široke mogućnosti za lov u mutnom

Premda itekako postoji osnova za uterivanje zaslužene plate pravnim načinima, Delija je svestan da bi ta zalaganja mogla potrajati. „Prepreke su različite i neočekivane. Obrasci nisu dorečeni, zakoni između država su neusklađeni, po raznim pojedinostima. Mogućnosti za lov u mutnom, kao što su to nama poslodavci napravili, široke su i mnogobrojne. Oni znaju da ljudi nemaju novca i da moraju raditi čak i kad su okolnosti nepouzdane. To se stalno dešava, no prava nas radnika su nevažna vlastima, pa je tako i jedan moj prijatelj već dvaput doživeo ovakvu situaciju", rekao nam je Miljenko Delija.

Ukupno uzevši, njegov osvrt podseća i na danas već uobičajeni prigovor Evropskoj uniji da je njen sistem prilagođen primarno interesu krupnog kapitala – njegovoj mobilnosti, praktičnijem obrtu, bržem izvlačenju profita.

Savetovalište za upućene radnike je otvoreno pomoću sredstava EU, dakle, u sklopu projekta „Pravedno upućivanje: evropska sindikalna mreža za pravedne radne uslove upućenih radnika". Pravna savetnica ureda Sunčica Brnardić nam kaže da je savetovališta tu da podstakne radnike da se o svojim pravima informišu pre potpisivanja ugovora, ali i da se preokrene trend netraženja pomoći zbog uverenja da se tu ionako ne može postići – ništa.

Poželjna revizija EU-direktive

„Osim što se takvi radnici nalaze u kompleksnom pravnom statusu, gde se osim hrvatskog prava na njih primenjuju i neke odredbe zemlje EU u kojoj obavljaju privremeni rad, a o čemu često nisu informisani, iskustva sličnih savetovališta u Nemačkoj pokazuju da se radnici neretko susreću sa problemima koji se tiču isplate plate, neuplaćivanja doprinosa te loših i neadekvatnih uslova rada i boravka u stranoj zemlji", kaže savetnica u ovom uredu pri SSSH-u, dodajući kako još nema dovoljno materijala za poređenje iskustava upućenih hrvatskih radnika u različitim državama EU.

Uglavnom je poznata praksa u Nemačkoj, gde se najviše toga dokumentovalo, kao i zbog puke činjenice da Nemačka prednjači po broju radnika upućenih iz Hrvatske. Doznajemo i kako će sankcionisanje kršenja,  zavisiti o radnopravnom zakonodavstvu zemlje u kojoj se rad obavlja, o kapacitetima inspektorata rada u toj zemlji, pa i o tome koliko efikasnu saradnju ostvaruju inspektorati te zemlje i Republike Hrvatske.

Nedorađena EU-regulativa proizvodi neke sistemske problematične efekte: predlog revizije Direktive o upućivanju radnika predviđa za upućenog radnika platu kakvu dobija i domaći radnik, ali sadašnji tekst akta jamči za gostujući rad samo – minimalac. Detaširani radnici, čuli smo od Sunčice Brnardić, zavise od toga kako koja država definiše minimalnu platu, koji je njen udeo u prosečnoj plati i kakva je pokrivenost kolektivnim ugovorima koji se tiču i stranaca. Dobar primer, a gde radnik može zaraditi i do 30 više od minimalca – ako se pravno zaštiti - jest upravo sektor građevinarstva u Nemačkoj.

Reklama