Gasprom u problemu zbog korona-virusa | Politika | DW | 14.02.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Gasprom u problemu zbog korona-virusa

Zbog epidemije korona-virusa u Kini, u Evropu bi moglo da stiže još više tečnog naftnog gasa. Cene su pale na nekih 100 dolara za hiljadu kubnih metara. A to je polovina onoga što je Gasprom do sada dobijao za svoj gas.

Ova godina nije dobro počela za Gasprom. Najveći svetski isporučilac gasa u januaru beleži pad proizvodnje od šest odsto, a izvoz je pao za oko četvrtinu. Istovremeno su pale i cene gasa: trenutno su u Evropi, koja je daleko najvažnije Gaspromovo tržište, na najnižem nivou u poslednjih 15 godina.

Za sve te negativne trendove ima više razloga, a sada im se pridružio još jedan: korona-virus Kovid-19.

-pročitajte još: Korona-virus zarazio svetsku privredu

Mala potražnja zbog Kovida-19

Epidemija te bolesti dovela je do neviđenih mera karantina u Kini: bezbrojni letovi su otkazani, saobraćaj u većim gradovima je zaustavljen, proizvodnja u mnogim fabrikama već duže vreme je smanjena ili potpuno obustavljena. To je izazvalo pad cena energenata na svetskom tržištu, jer je Kina najveći potrošač i uvoznik energenata.

Pojeftinili su i nafta i zemni gas. Na evropskom tržištu, na kojem se obavljaju kratkoročne kupovine, cene su pale na oko 100 dolara za hiljadu kubnih metara. To je polovina onoga što je Gasprom u 2019. prosečno zarađivao za svoje isporuke.

Najveća ruska kompanija koju kontroliše Kremlj pred teškom je godinom. Gasprom će se suočiti s daljim padom izvoza, niskim cenama i sve većom konkurencijom. Glavni problem je prevelika ponuda gasa, ali i nafte. Razlog je brz razvoj tržišta tečnog naftnog gasa (LNG) što je potreslo industriju i stvorilo nove velike igrače koji su postalo konkurencija ruskom gigantu: od Katara i Australije, preko Malezije, SAD i Nigerije, pa sve do Trinidada i Tobaga.

Ruski tanker „Vladimir Rusanov“ u kineskoj luci Natong

Ruski tanker „Vladimir Rusanov“ u kineskoj luci Natong

Topla zima, ogromne rezerve

Trenutno je ta prevelika ponuda gasa – koji se uglavnom koristi za grejanje i zato je sezonski proizvod – dodatno povećana i zbog izuzetno blage zime na severnoj hemisferi, posebno u Evropi. Klimatske promene su ove godine teško pogodile Gasprom.

-pročitajte još: Rusija i Turska kontrolišu energetsku budućnost Balkana

A tu je i jedna politička pikanterija: ove zime, tačnije 31. decembra 2019. godine, istekao je desetogodišnji rusko-ukrajinski ugovor za tranzit gasa. Strahovalo se da bi isporuke preko Ukrajine za Evropu mogle da budu prekinute. Zato su prošle godine mnoge firme, uključujući i Gasprom, napunile evropska skladišta gasa do vrha. Iz predostrožnosti.

Te rezerve se sada koriste, što je dovelo do smanjenja potražnje za gasom iz Rusije u prvih nekoliko sedmica ove godine. Inače, Moskva i Kijev su ipak uspeli da sklope novi ugovor o tranzitu, nešto pre isteka starog. Ako se toplo vreme nastavi do proleća i skladišta gasa ostanu relativno puna, potražnja će na leto, kada se na svetskom tržištu kupuje gas za zimu, biti manja nego inače. To bi dugoročno opteretilo izvoz Gasproma.

-pročitajte još: Turski tok – Putinova loša računica

Sve veća konkurencija u Evropi

Neki evropski uvoznici, pogotovo oni koji ugovorima nisu posebno vezani za Gasprom, sigurno će radije da se prebace na uvoz tečnog naftnog gasa koji je često jeftiniji, i to znatno.

Takva situacija mogla bi da potraje, jer će pad potražnje energenata u Kini zbog korona-virusa, a samim tim i tečnog naftnog gasa, prisiliti proizvođače širom sveta da svoje tankere više šalju u Evropu. „Fajnenšel tajms“ izvestio je početkom februara da je nekoliko velikih kineskih energetskih kompanija razmatralo kako bi mogli da raskinu dugoročne ugovore o uvozu gasa, s obzirom na trenutnu situaciju prouzrokovanu „višom silom“.

Zarada velikih naftnih i gasnih kompanija u 2018. u milijardama dolara

Zarada velikih naftnih i gasnih kompanija u 2018. u milijardama dolara

Gaspromu dakle preti veća konkurencija od strane dostavljača tečnog naftnog gasa. Kako je prenela ruska novinska agencija Interfaks, oni su svoju prodaju u Evropi u 2019. godini povećali za 88 odsto. Pritom ruskom Gaspromu nisu konkurencija samo strani proizvođači, već i privatna ruska kompanija Novatek, koju takođe pomaže država.

Sibirski gas osvaja evropsko tržište

Sibirska firma Jamal LNG tek je krajem 2018. godine dostigla pun kapacitet, ali već u 2019. je Rusija, zahvaljujući Novateku, postala drugi najveći isporučilac tečnog naftnog gasa na evropskom tržištu, odmah iza Katara, a ispred SAD i Nigerije, izveštava Interfaks. Novatek isporučuje gas i u Kinu, a ako bi se uvoz tečnog naftnog gasa smanjio zbog trenutne epidemije, ta firma bi takođe još više morala da se koncentriše na evropsko tržište.

„Sve to nije toliko strašno kao što izgleda“, poručuju iz Gasproma. Količina gasa u evropskim skladištima vratiće se na normalu u drugom tromesečju, uverena je šefica Gaspromovog odjela za izvoz Elena Burmistrova. A u Evropi bi, kako je rekla, u martu moglo i da zahladni.

-pročitajte još: Da li je moguće grejanje bez uglja, nafte i gasa?

Burmistrova je ipak priznala da će se na cene negativno odraziti – kako je rekla – „viša sila“. Dakle: epidemija korona-virusa. U skladu s tim, Gasprom je revidirao svoju prognozu izvoznih cena za 2020. godinu. Menadžment više ne očekuje 200 dolara za hiljadu kubnih metara, već 175 do 185 dolara. Ali to je mnogo više od cene od 100 dolara, koliko se ovih dana na evropskom tržištu plaća za zemni gas.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama