Gas za Ukrajinu ipak teče | Politika | DW | 04.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Gas za Ukrajinu ipak teče

Skoro deset godina se ruske isporuke gasa Ukrajini koriste kao sredstvo političkog pritiska na tu zemlju, ali i na EU. Brisel je ponovo uspeo da posreduje u tom sporu, ali dogovor će potrajati samo do kraja marta.

Na uspešan ishod pregovora moralo je da se čeka punih šest sati. Na kraju je evropski komesar za energetiku Maroš Šefčovič saopštio da su razgovori između Rusije i Ukrajine uz pomoć EU rezultirali dogovorom. Obe strane obećale su da će se držati regulative koja se odnosi na „zimski paket“, a koja je uz posredovanje Evropske unije postignuta protekle jeseni. Za sada je uklonjena pretnja ruskog energetskog koncerna „Gasprom“ da će Ukrajini da zavrne ventile za gas jer smatra da su avansi koje je dala za isporuke nedovoljni. Time je otklonjena i pretnja da će eventualno biti obustavljena isporuka gasa, ne samo Ukrajini, već i Evropi jer te zemlje se trenutno doprema 10 do 15 odsto gasa za stari kontinent.

Brüssel Gasstreit zwischen Ukraine und Russland Alexander Novak

Ministar energetike Rusije Aleksandar Novak

„Zimski paket do kraja marta“

U Briselu se događala samo još jedna epizoda u dugogodišnjem sporu oko gasa između Ukrajine, Rusije i EU. To je politička igra sa pretnjama, beskonačno dugim pregovorima i uvek novim dogovorima. Sada se u najmanju ruku Ukrajini obezbedio mali predah. Ona će uplatiti dogovoreni novac „Gaspromu“, a taj energetski koncern će Kijevu zauzvrat obezbediti dogovorene isporuke gasa. Sve to važi do kraja marta, a onda će morati ponovo da se pregovara. Pregovori su bili mogući jer se izbeglo pitanje Istočne Ukrajine, o kojem će se posebno pregovarati.

U suštini je i prethodno uspostavljeni dogovor važio do kraja marta, ali je on već sedam dana bio ugrožen. Kao i ranije, i sada su pregovori oko gasa upotrebljeni kao sredstvo političkog pritiska. Evropska komisija ponovo je morala da poziva sve strane na razgovor. Ruski ministar energetike Aleksandar Novak i njegov ukrajinski kolega Demčišin su, uz pomoć evropskog komesara za energetiku Maroša Šefčoviča okončali spor za nekoliko narednih sedmica.

Istočna Ukrajina – inicijalna kapsla za naredni spor

Ukraine Russland Gasstreit Energieminister Demtschischin in Brüssel

Ministar energetike Ukrajine Demčišin

Postići dogovor ovoga puta je bilo naročito teško, jer se nije radilo o uobičajenom razmimoilaženju u kojem se svađaju nepouzdani liferant i mušterija koja ne izmiruje dugove. Sada je na delu bila kombinacija ispolitiziranog trgovinskog spora i kritične situacije u Istočnoj Ukrajini, što dovodi do veoma loše situacije. Rusija optužuje Ukrajinu da je prekinula da isporučuje gas u tzv. proruske Narodne Republike Donjeck i Lugansk. Šef Kremlja Vladimir Putin je u tom kontekstu rekao da se radi o „pretećem genocidu“ nad tamošnjim stanovništvom. Zato je pre deset dana „Gasprom“, po naredbi ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, počeo sa direktnim isporukama gasa ustaničkim područjima u Ukrajini. Sada su ti računi podneti Kijevu da ih plati pod obrazloženjem da je to područje pravno u sastavu Ukrajine.

Kiev taj spor vidi potpuno drugačije i navodi da su separatisti na istoku potpuno uništili gasovod odnosno gasovodne cevi, kako bi opravdali isporuke iz Rusije. Zato ukrajinska vlada sada ne želi da plaća gas isporučen pro-ruskim separatistima. Kijev, osim toga, optužuje rusku stranu da se nije držala dogovora o obećanim isporukama gasa, jer je Moskva količinu gasa isporučenu proruskim separatistima na istoku, odbila od celokupnih isporuka gasa Ukrajini. Zato je Ukrajina odbila da plati avans za mart. Onda je „Gasprom“ zapretio da će zavrnuti ventile, što bi „predstavljalo ozbiljan rizik za tranzit gasa u Evropu“, kako je rekao šef „Gasproma“ Aleksej Miler.

EU danas manje zavisi od „Gasproma“

Ruske pretnje zavrtanjem slavina Evropsku uniju ne bi preterano pogodile. Situacija kakva je bila 2009, zemljama-članicama EU ne bi mogla da donese veće probleme. Postoje rezerve koje se čuvaju, ulaže se u alternativne izvore energije, a čak i zemlje južne Evrope, koje više zavise od ruskog gasa, mogle bi da se spasu pozajmljivanjem gasa od suseda. Čak je i za Ukrajinu ta igra sa gasom samo delimično opasna. Sezona grejanja polako se primiče kraju, a rezerve bi mogle da potraju do kraja zime. Nezavisno od toga, Ukrajini su reforme hitno potrebne kako bi smanjila enormnu potrošnju gasa. „Mogla bi da se uštedi trećina tog energenta koji se uvozi“, smatra ekspert za energetska pitanja Arno Berens iz Centra za političke studije u Briselu. Preduslov tome je sprečavanje korupcije i efikasnije korišćenje energenata.

S druge strane, s obzirom na rupe u budžetu i sankcije, Rusija ne može tek tako da odustane od prihoda ostvarenih prodajom gasa zemljama Evropske unije. To opet znači da je opasnost od korišćenja gasa kao sredstva političkog pritiska dodatno smanjena. Novi planovi koje je komesar za energetiku predstavio prošle sedmice u kontekstu Energetske unije, trebalo bi da doprinesu još većem smanjenju zavisnosti od ruskog gasa – između ostalog i boljim transnacionalnim umrežavanjem.

Naredna tema biće obezbeđenje isporuka gasa za drugu polovinu godine. Ukrajina i Rusija spore se oko glavnog ugovora za isporuke gasa u milijardama, i on se vodi pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Švedskoj. Presuda se očekuje naredne godine. Do tada će postojati samo međurešenja.