Gadafi: Diktator ili borac za slobodu?
2. septembar 2009.
Teško je zamisliti Libiju bez Moamera el Gadafija. Pre četrdeset godina je tada dvadeset sedmogodišnji pukovnik zbacio kralja Idrisa sa prestola. Gadafi je svom narodu obećao socijalizam demokratske baze i islamskog obeležja, ali se tokom vremena on pretvorio u gotovo apsolutnog vladara - iako se od kraja sedamdesetih godina zvanično ne nalazi ni na jednom položaju. Samoproklamovani „vođa revolucije“ i njegove službe bezbednosti strogo nadgledaju narodne komitete i na vrhu generalni Narodni kongres koji predstavljaju organe narodne vlasti.
„Mi sebe vidimo kao branioce Trećeg sveta u njegovoj plemenitoj oslobodilačkoj borbi protiv imperijalističke kulture, koja se usadila u našim glavama.“
Taj Gadafijev govor na konferenciji nesvrstanih zemalja 1973 godine u Alžiru nisu samo prazne reči. On sebi može da dozvoli da podržava borce za oslobođenje i teroriste u celom svetu, pošto nafta, od sedamdesetih godina, uliva milijarde dolara u libijsku državnu kasu.
Rat sa Amerikom
Bilo da je reč o Irskoj republikanskoj armiji, Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji, ANC u Južnoj Africi ili Sandinistima u Nikaragvi - spisak onih kojima finansijska pomoć stiže iz Libije je dug. U mnogim mladim socijalističkim zemljama, Gadafija oduševljeno dočekuju, kao na primer 1983. u Beninu.
Dok Gadafi svojim petro dolarima kupuje prijatelje u celom svetu, zapadne države mu sve više okreću leđa. Osamdesetih godina eskaliraju provokacije između Gadafija i SAD. Prilikom napada na berlinsku diskoteku „La Belle“, dva američka vojnika su izgubila život. Za SAD je bilo jasno, ko iza toga stoji.
Nekoliko dana kasnije američki borbeni avioni bombardovali su libijske gradove Tripoli i Bengazi. Tom prilikom je poginula Gadafijeva usvojena ćerka. Tadašnji američki predsednik Ronald Regan je time želeo da promeni Gadafijevo ponašanje. Ali, Gadafi na to nije bio spreman – naprotiv, reagovao je napadom na „Pan Amov“ avion iznad Lokerbija u Škotskoj. Tek devedesetih godina on je radikalno promenio svoju spoljnu politiku.
Autori: Filip Fon Bremen / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković