„Moramo da okončamo rat.“ Indonezijski predsednik Džoko Vidodo je već na početku samita G20 ukazao na rusku agresiju na Ukrajinu i tako odredio ton sastanka na Baliju. „Ako se rat ne završi, biće teško opravdati našu odgovornost prema budućim generacijama.“ Njegov apel je zazvučao patetično, on je došao nakon nekoliko meseci posredničkih diplomatskih napora iza kulisa.
Vidodo je naime putovao i u Moskvu i u Kijev. On se usprotivio ideji isključivanja Rusije iz grupe 20 najvažnijih ekonomskih nacija sveta – i to uprkos tome što s tu ideju zahtevali mnogi na Zapadu. Indonezija, koje do srede obavlja funkciju predsedavajućeg G20, htela je da samit na Baliju bude uspešan.
Mudro i spretno
I upravo je zasluga Indonezije to da je samit, nasuprot očekivanjima, okončan usvajanjem zajedničke izjave u kojoj se izričito navodi da većina članica grupe osuđuje ruski rat. Kako se može čuti od diplomata, domaćini su dobro pripremili sastanak i spretno su ga vodili. I to usprkos lošoj konstelaciji.
Postojala je, naime, velika bojazan da učesnici samita neće moći da se usaglase ni oko čega, zato što su razlike u mišljenjima velike. Postojala je bojazan da će Rusija i Kina blokirati sve napore u tom smeru, da će većina zemalja u razvoju ustuknuti od bilo kakve kritike na račun Kremlja, da će G20, forum koji je nastao kao reakcija na finansijsku krizu u Aziji devedesetih godina prošlog veka, postati prevaziđen konstrukt.
Evropljani govore o uspehu
A činjenicu da se to ipak nije dogodilo, Evropljani su proglasili za svoj uspeh. I zaista, oni su se od početka rata trudili da uvere zemlje u razvoju u to da ruska invazije Ukrajine nije bila (is)provocirana, a i da nije opravdana. Neumorno su upozoravali da je baš taj rat razlog za nestašicu prehrambenih namirnica, odnosno za rast inflacije i cene energije.
No, samo napori Evropljana sigurno ne bi bili dovoljni da Bali kao samit ipak bude uspešan. Jer, ruskim lažima o tome da su Zapad i njegove sankcije krive za sve, još uvek se veruje u nekim delovima sveta, pogotovo tamo gde Rusija koristi slabosti Zapada i anti-američko raspoloženje kako bi proširila svoj uticaj, tamo gde se Vladimir Putin još uvek smatra jakom figurom.
Susret Sija i Bajdena
Bez indonežanske pregovaračke spretnosti i bez ambicija te zemlje da zaigra veću ulogu na međunarodnoj sceni, ne bi bilo moguće usvajanje izjave na kraju samita. Indonezija je ponudila i pozornicu za kinesko-američki susret na vrhu, koji je delovao deeskalirajuće, susret koji je možda pomalo oslabio podršku Pekinga Moskvi. Barem za sada.
Naravno da je izjava sa samita na kraju krajeva samo komad papira. I naravno da se na Baliju radilo i o konkretnim nacionalnim interesima – o interesima Indonezije, ali i Indije i drugih zemalja u razvoju, koje će u idućim godinama predvoditi G20. Indija, naime, preuzima predsedavanje 2023, Brazil 2024, a Južnoafrička Republika 2025. Svi oni žele razgovore s etabliranim industrijskim nacijama na ravnopravnoj bazi – dijalog ravnopravnih partnera.
Ruske laži
To Indiju verovatno ipak neće sprečiti da i dalje zahteva popust na ruske isporuke energenata ili da kupuje rusko oružje. U pravu je i nemački kancelar kada kaže da će naš svet u budućnosti postati multipolarniji. Ako industrijske nacije žele da brane poredak koji se bazira na određenim vrednostima, one onda moraju da sarađuju s drugim demokratijama, pa čak i onda kada one ne odgovaraju baš sasvim našim ubeđenjima.
Zemlje u razvoju poput Indonezije ili Indije pokazale su na Baliju da su za to spremne. One deluju spremno i za preuzimanje više globalne odgovornosti. A to nudi nove šanse i globalnom severu.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.