Fudbalska čuda ne treba objašnjavati | Izbor iz štampe | DW | 09.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Fudbalska čuda ne treba objašnjavati

„Istorijska“ pobeda Nemačke nad Brazilom od 7:1 je glavna tema svih nemačkih medija. Evo izbora iz tesktova i komentara koje su objavile redakcije vodećih internet-portala i dnevnih listova.

Špigel onlajn je kompletnu naslovnu stranu svog internet-portala posvetio pobedi Nemaca. Među tekstovima sa karakterističnim naslovima: „Tuga u Brazilu“ (o stanju ove južnoameričke nacije), „Oh, bože moj!“ (u prenesenim reakcijama iz inostranstva), postavlja se i pitanje protivnika u finalu: „I sada? Protiv Mesija ili protiv Robena?“; detaljno se analizira igra nemačkog tima (sa zaključkom: „Prosto krostastično!“ – zbog izvanredne partije Tonija Krosa), detaljno se analizira igra brazilskog tima („čista katastrofa“), podseća se na „istorijske poraze“ slavnih reprezentacija na mundijalima, a glavni komentar već u naslovu opisuje igru nemačkog tima rečima: „Cak, cak, cak!“ i nastavlja ovako: „Nemačkim reprezentativcima, koji su tokom 90 minuta svojom efikasnošću, preciznošću, tačnošću i nepopustljivošću opslužili sve moguće klišee o Nemačkoj, bilo je gotovo žao zbog načina na koji su Brazilci ispali iz takmičenja. Tomas Miler (…) je tešio Dantea; Toni Kros, Per Mertezaker, Filip Lam – svi oni su razgovarali sa brazilskim protivnicima koji su posle utakmice laželi na travi i morali da trpe zvižduke svoje publike.“

„Kako objasniti fudbalska čuda?“ – pita se komentator lista Frankfurter algemajne cajtung, i odgovara: „Najbolje – nikako. U njima treba samo uživati. Brazil jedan, Nemačka – sedam: da je neko pred utakmicu u Belo Horizonteu predviđao takav rezultat, svi bi ga bili proglasili ludim (…) Ova utakmica mora biti uteha za svakog očajnog amatera koji je u svojoj fudbalskoj karijeri bio ponižen. Gle - i velike ekipe mogu da dožive ovako grandiozne udarce sudbine… Odsustvo Nejmara i Tijaga Silve je pospešilo nastupanje velikog čuda, ali ni izdaleka nije njegov uzrok. Brazilci su se u prvim minutima bacili na Nemce i pokušali da demonstriraju snagu koju - nisu posedovali. Kada je, dvanaest minuta posle prvog gola Nemaca, pao i drugi, divlji napadi domaćina su se ispostavili kao halabuka bez smisla. (…) Selektor Lev je ponovo pokazao snagu u pripremama za turnir i pojedinačne utakmice. On i njegov štab su igrače doveli u odlično stanje – i fizički i taktički. Taj inspirativni timski duh je mogao da se oseti i na terenu i van njega. Lev je zračio mirom i sigurnošću i pokazao rafiniran trenerski pristup…“

Dnevnik Frankfurter rundšau na svom portalu primećuje da je „neshvatljiv način na koji su domaćini omogućili nemačkom timu da sa hirurškom preciznošću i najvećim mirom barata skalpelom i ostavlja duboke rezove i otvorene rane u odbrani Brazilaca. Bilo je gotovo nestvarno gledati kako su padali golovi i kako raste očaj Brazilaca. Neki gledaoci su gorko plakali. Već i pre početka utakmice bilo je jasno da će Nemačka posle mundijala potisnuti Španiju sa prvog mesta svetske rang-liste, ali to za selektora Leva uopšte nije bilo važno…“

„Pobeda za večnost“ – naslov je koji je objavio tabloid Bild, da bi se u pratećem tekstu zapitao: „Zašto li smo ovako dobri? – i ponudio sledeće odgovore: zato što su Toni Kros i Sami Kedira, kako je turnir odmicao, igrali sve bolje; zato što Miro Kloze i u 36. godini daje golove i sada je (sa 16 pogodaka) najbolji strelac u istoriji Svetskog prvenstva; zato što je Nojer sjajan – kada su Brazilci početkom drugog poluvremena divlje jurišali, odbranio je svaki šut na gol.“ Bild je naravno primetio i da je put (uključujući čarter-let) nemačkih reprezentativaca iz Porto Segura do Belo Horizontea trajao više od 24 sata – iako ta dva grada ne deli rastojanje veće od 700 kilometara: „Uzalud je Fudbalski savez Nemačke u kontaktu sa brazilskim vlastima pokušavao da se izbori za povoljnije termine poletanja i sletanja, ali one nisu ni prstom mrdnule – nisu ni odgovorile na molbe. Osveta za to je pala na travi Belo Horizontea!“ – zaključuje Bild, prizivajući već u naslovu sledećeg teksta protivnika u finalu rečima: „Dajte te Holanđane!“

„Sve emocije koje su obećali Brazilci, hteli su da pokažu već u prvim sekundama polufinala“, piše Zidojče cajtung; „Trčali su. Jurišali su. I puni energije se odbijali od nemačkog zida koji im se isprečio. Na sredini terena su igrači Joahima Leva suzili prostor formirajući dve zbijene linije. A kada bi lopta ostajala zaglavljena u tom zidu, nemački tim bi izvodio kontranapade: hladnokrvno, trezveno, efikasno. (…) Svaki pokušaj objašnjenja ovog rezultata je pucanj u prazno. Rezultat je suma nebrojenih faktora: naravno da su Brazilci bili šokirani neigranjem Nejmara. Naravno da je Nemcima odgovaralo i to što nisu morali da igraju po podnevnoj vrućini. Naravno da su prilikom prvog gola koji su primili posle izvedenog kornera svi Brazilci stajali pogrešno – posle čega su sve brane popucale. Naravno da je ispravan bio i postupak selektora Leva koji se opredelio za sastav tima koji se ni na vrućini Rio de Žaneira protiv Francuza nije istopio. Bilo je ovo remek-delo Joahima Leva. U nedelju on može samo još da prevaziđe sam sebe.“