Formira se Afrička, nalik Evropskoj uniji

Za sada doduše samo na papiru. Dok proizvodima bude bilo omogućeno da se slobodno kreću između tih država, mnogo toga još treba da se uradi. Bez obzira, Istočnoafrička zajednica važi za uzor Africi.

Bilo u Kampali ili Kigaliju, euforija je bila velika kada je generalni sekretar Istočnoafričke zajednice Juma Mvanpaču najavio stvaranje zajedničkog istočnoafričkog tržišta. Slobodna razmena robe, usluga, kapitala i radne snage - sve to je Mvanpaču obećao. Time se ne povećava samo trgovina među tim državama, već i njihovo zajedničko učešće na međunarodnom tržištu.

Privreda u regionu će imati koristi

Radna mesta za omladinu i mogućnost da rade gde žele jeste nešto što raduje i Krispina Ngavija iz Tanzanije, koji studira političke nauke i javnu upravu u Dar es Salamu. On želi da iskoristi novu slobodu. Posle završenih studija, plan mu je da se prijavi za praksu u Ruandi. Ngavi nije jedini apsolvent sa takvim planom:

"Mnogi u Tanzaniji vide Ruandu kao zemlju sa mogućnostima. I građani Ruande veruju da će poboljšati svoju privredu kada dovedu kvalifikovanu radnu snagu."

U tome je Ruanda otišla dalje nego bilo koja država istočne Afrike. Samo u Ruandi, građani drugih članica Istočnoafričke zajednice mogu da se zaposle bez vize. U drugim zemljama za to je potrebna radna dozvola.

Zajedničko tržište za sada postoji samo na papiru

Da bi se to realizovalo, potreban je jedan dugačak proces u kome bi države postepeno prilagođavale svoje zakone. Prema mišljenju eksperata, potrebno je dve do pet godina da bi se došlo do pravog zajedničkog tržišta i valute u istočnoj Africi. Ali ka tome se i ide, tvrdi Safina Kvekve Cungu. Ona zastupa Keniju u Istočnoafričkoj zajednici i hvali svoju zemlju, jer su troškovi za dobijanje radne dozvole ukinuti: "Sve zemlje su otvorile svoja vrata, ali u različitoj meri. Kenija je najšire otvorila svoja vrata za radnu snagu. Tek posle nje slede Uganda, Ruanda, Tanzanija i Burundi."

Međutim, Kenija ne dobija samo pohvale. Ta država ima najjaču privredu u istočnoj Africi, zbog čega nisu svi njeni susedi zadovoljni. Plaše se jače ekonomske integracije. Helmut Aše, ekspert za afričku ekonomiju na Lajpciškom univerzitetu: "Postoje zastupnici privrede u Tanzaniji ili Ugandi koji zbog svojih interesa tvrde da, ako se tržišta otvore odmah, dolaze Kenijci i kupuju svo zemljište, dobijaju najbolje poslove i otkupljuju sve kompanije. Da bi se ostvarili neki kompenzacioni mehanizmi za slabije, ti privrednici se slažu da se granice moraju otvoriti, ali za to i oni moraju dobiti nešto, a ne samo Kenijci, i tako ustvari ništa ne funkcioniše."

Iz tih razloga, eksperti kao Helmut Aše zastupaju stav da se Kenija mora više finansijski angažovati. I u Evropskoj je Nemačka kao najveća privredna sila na sebe preuzela i najveće troškove evropske poljoprivredne politike.

Autori: A. Kriš, O. Cvijanović

Odg. urednik: N. Jakovljević