Fluidno sagledavanje Jugoslavije | Mozaik | DW | 01.12.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Istorija

Fluidno sagledavanje Jugoslavije

U Jugoslaviji su postojale vizija i ideja, kojih danas u svetu nema. Živimo u sadašnjosti, opterećeni smo virtuelnom stvarnošću i malo nas gleda u budućnost, priča za DW direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević.

Posle ponovnog otvaranja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i radova u Narodnom muzeju čije se otvaranje očekuje sledećeg ljeta, došao je red da se rekonstruiše i Muzej Jugoslavije. U njegovom sastavu nalaze se Memorijalni centar Kuća cveća, Stari muzej i Muzej 25. maj. Do pre godinu dana, ta institucija zvala se Muzej istorije Jugoslavije.

„Sva tri objekta u okviru Muzeja izgrađena su šezdesetih godina prošlog veka i otada u njih ništa nije ulagano. Posle 55 godina, Muzej 25. maj više ne može da odgovori nikakvom standardu, pošto je ugrožen muzejski fond. Mi ne možemo da ugostimo izložbe, što naša publika očekuje od nas, ili da izložimo naše najvrednije eksponate, jer nemamo osnovne uslove, a to se odnosi na temperaturu i vlagu. Ove godine dobili smo sredstva za sanaciju termotehničkih i elektro instalacija. Planiramo da Muzej 25. maj otvorimo u maju ili junu 2018. godine. U međuvremenu će naša publika moći da poseti Kuću cveća i objekat Stari muzej, u kojem radimo na stalnoj postavci“, kaže u razgovoru za DW Neda Knežević.

Pročitajte još: Virtuelni život Jugoslavije

Ona dodaje da će od 2020. godine početi i rekonstrukcija Kuce cveća. „Sada su u toku radovi na ulaznoj kapiji muzeja Jugoslavije. To je premali objekat i radovima je predviđeno da se produži. Namena će mu biti ista, ali će odgovarati savremenim muzeološkim standardima i broju posjetilaca koje ova kuća ima svake godine, a to je 120.000. Mi moramo da imamo ulaz gde možemo da primimo posetioce, koji će tu da kupe karte, i suvenir“.

Jugoslawien hatte eine Vision

Neda Knežević: Izazov raditi u ovoj kući i skloniti se od ideologije ili partijskog pečata

Nostalgija najjača u BiH

Broj posetilaca Muzeja Jugoslavija stalno se povećava, a među njima su turisti iz regiona, posebno iz Bosne i Hercegovine, Slovenije i Hrvatske, ali i iz celog sveta, najviše iz SAD, Kine, Italije i Španije. Osim njih, kada dođu u Beograd, predstavnici stranih delegacija gotovo redovno požele da obiđu Muzej Jugoslavije.

„Danas svet nema baš neku viziju, živimo u sadašnjosti, opterećeni smo virtuelnom stvarnošću i malo nas gleda u budućnost. U Jugoslaviji je postojala neka vizija, ti ljudi koji su je vodili imali su neku ideju. Te vrednosti ili fenomeni su nešto što danas nemamo i prirodno je da se ljudi okreću neposrednoj prošlosti. U Jugoslaviji nije sve bilo idealno, ali jasno je da je bilo mnogo odličnih stvari. Postojala je npr. kulturna politika, imali smo fenomenalnih izložbi, projekata. Zato je izazov raditi u ovoj kući i skloniti se od ideologije ili partijskog pečata.“

Pročitajte još: Tragovi Jugoslavije

„Naš muzej 4. i 25. maja u potpunosti promeni izgled. Tada je pojačana nostalgija za Jugoslavijom i publika koja dođe tih dana je ona koju vezuje dobar život u toj državi. Oni misle da to treba da se pomene i da se iskaže žal za Jugoslavijom“, navodi Neda Knežević.

Ona dodaje da se stiče utisak da je nostalgija za Jugoslavijom možda najprisutnija u BiH. „Organizovali smo u Beogradu jednu zanimljivu izložbu pod naslovom 'Nikad im bolje nije bilo', koja se odnosila na svakodnevni život u Jugoslaviji. Ideja projekta bila je da selimo izložbu po nekadašnjim republikama Jugoslavije, ali samo delimično u obliku u kojem smo je otvorili u Beogradu, i da kustosi u drugim bivšim republikama daju svoj kontekst. Politička situacija nije takva da je to bilo moguće u Hrvatskoj, sa kojom inače sarađujemo. Izložba je preseljena u Ljubljanu i Sarajevo, gde je posebno bila prisutna žal za Jugoslavijom. U Sarajevu je ogroman broj ljudi donirao predmete i bili su jako zainteresovani da posete izložbu. BiH je u tom smislu zaista specifična, verovatno zbog situacije u kojoj su bili.“

Jugoslawien hatte eine Vision

Grob Josipa Broza Tita, mesto koje 4. i 25. maja poseti veoma veliki broj ljudi

Brisanje tragova

Zbog ratova i raspada Jugoslavije, muzejski kompleks postao je „balast“, svedok „nepoželjne prošlosti čiji su se tragovi brisali iz sadašnjosti“, piše između ostalog na sajtu Muzeja. Na koji način je ta institucija bila ugrožena?

„Kući je, posebno tokom devedesetih godina, mnogo puta pretilo da bude zatvorena, razorena ili možda da bude svedena na neki mauzolej, a ne da bude Muzej Jugoslavije. Zidovi ovog muzeja i ljudi sve to pamte, a ono što je misija svih nas koji ovde radimo, jeste da iz iskustva tih traumatičnih situacija iz prošlosti lakše tumačimo sadašnjost i u tom smislu ostavimo nešto za buduće generacije“, objašnjava direktorka Muzeja Jugoslavije.

U tekstovima na sajtu navodi se da se Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije koji čini deo Muzeja Jugoslavije „bori za razbijanje predrasude o sebi kao „muzeju partije“. Kako se bori za to i ima li pomaka u razbijanju te predrasude?

Pročitajte još: Gelzenkirhenski barok na Banovom brdu

„Mi pokušavamo da fluidno sagledavamo jugoslovensko nasleđe. Ono još uvek nije definisano, jer je to naša neposredna prošlost. Proširenje našeg vidokruga je u tome da se bavimo fenomenima iz te države. Mnogi nas poistovećuju sa likom i delom Josipa Broza Tita. On jeste deo naše istorije, ali ovo nije muzej posvećen samo njemu, nego Jugoslaviji, koja je postojala od 1918. godine. Njen raspad mi tumačimo i stavljamo u 1991. godinu, mada ima i drugih tumačenja, između ostalog da je to i 2006. godina. Mi se svim silama borimo da, uprkos ideologiji koju nosimo sa sobom, i ne možemo da je izbegnemo, učinimo da fenomeni te države isplivaju i da poistovećivanje Muzeja sa partijom ne bude toliko. Mogu da podsjetim da Mihajlo Mika Janković, arhitekta Muzeja 25. maj, koji je projektovao najznačajnije objekte u Beogradu, nije bio član Partije.“

Jugoslawien hatte eine Vision

Titove štafete mladosti

Najveću zbirku u okviru fonda muzeja čini 20.000 saveznih i lokalnih štafeta, različitih po obradi i ikonografiji. „To je „živa zbirka“ muzeja, jer i dan danas dobijamo po neku novu štafetu, a poslednjih godina posebno iz Makedonije, Crne Gore i Vojvodine. Te lokalne štafete su možda i interesantnije od onih saveznih koje svi znaju, a mogu se videti u Kući cveća“, navodi Neda Knežević.

Priča o Jugoslaviji u 100 predmeta

Među budućim projektima muzeja je izložba „Sto intervjua“ kojom će ponovo biti otvoren Muzej 25. maj. Reč je o intervjuima obavljenim na teritoriji regiona, a na osnovu eksponata iz Muzeja. Sledeće godine će, povodom 100 godina od formiranja prve Jugoslavije u zgradi Muzeja 25. maj biti otvorena tematska izložba koja se tiče ujedinjenja. Stalnom postavkom biće ispričana priča o Jugoslaviji u 100 predmeta. Osim toga, planirano je štampanje popularnih publikacija o Jugoslaviji, i organizovanje konferencija na temu shvatanja te države.

„U Beogradu smo letos organizovali izložbu „Tito u Africi“ koja je sada otvorena na Oksfordu. Tamo je tim povodom održano predavanje o međunarodnom angažmanu Josipa Broza Tita. Kada na Oksfordu vidite prepunu salu ljudi koji postavljaju mnogo pitanja, onda vidite da to što radimo jeste nešto što je vredno“, zaključuje Neda Knežević.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM