Firme traže teroriste među radnicima | Izbor iz štampe | DW | 20.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Firme traže teroriste među radnicima

Posle terorističkih napada u Parizu i sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u Briselu, nemački dnevni listovi pišu o različitim aspektima i mogućnostima antiterorističke borbe.

„Evropska unija počinje sa formiranjem sopstvene tajne službe u arapskim zemljama“, piše ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten: „Evropska unija šalje atašee za bezbednost u svoja predstavništva u arapskom svetu. Zbog kompleksnosti njihovih zadataka, posmatrači ih vide kao prvi korak u formiranju tajne službe EU – mada Brisel još tvrdi da ne planira tako nešto“.

„Nekoliko dana nakon racija među muslimanima u više evropskih zemalja, opunomoćenica EU za spoljne poslove Federika Mogerini (fotografija gore) založila se za slanje tzv. savetnika za bezbednost u države Severne Afrike i Bliskog istoka. Ti atašei za bezbednost bi trebalo da tesno sarađuju sa lokalnim vlastima“, piše nemački portal i podseća da je posle atentata u Parizu italijanski premijer Mateo Renci zatražio da se formira tajna služba EU. Dojče virtšafts nahrihten prenosi i reči Mogerinijeve prema kojima EU treba da se bolje osposobi za razumevanje arapskog jezika i kulture.“

„Nemci su se već odavno navikli na kontrole na aerodromima. Ali, finansijska borba protiv terorizma je manje vidljiva“, piše list Handelsblat: „Mnoga nemačka preduzeća sravnuju podatke o svojim zaposlenim sa međunarodnim listama terorista. Pre nekoliko nedelja se saznalo da firma Dajmler svaka tri meseca upoređuje imena, adrese i datume rođenja svojih 280.000 radnika sa listama terorista koje su napravile EU i SAD.“

Dnevnik iz Diseldorfa se u podužem članku bavi problematičnim odnosom borbe protiv terorizma i zaštite podataka o ličnosti. Tu su preneti delovi Dajmlerovog pravilnika u kojima piše da radnici za koje se ispostavi da su na američkim listama terorista moraju da dobiju momentalni otkaz. „Prevencija terorizma u preduzećima je više od puke zaštite od terorista koji vrše napade poput onog na redakciju magazina Šarli ebdo u Parizu. Preduzeća nastoje da razotkriju ljude koji omogućavaju terorističke napade pružanjem finansijske i logističke podrške.“

Dajmler se, prema navodima Handelsblata, sprovodeći ovu meru poziva na dve uredbe Evropske unije iz 2001. i 2002. godine, donete povodom napada od 11. septembra 2001. Automobilski koncern navodi da nepridržavanje tih uredbi povlači za sobom krivičnu odgovornost firme. A Handelsblat postavlja pitanje: „Zašto je sravnjivanje lista sa imenima tek sada uvršteno u Dajmlerov pravilnik?“ I prenosi da je do toga došlo da bi koncern nekako ozvaničio svoju međunarodnu obavezu i istovremeno legalizovao svoj postupak zatraživši pristanak samih radnika.

Poređenje sa listama Evropske unije nije problematično, piše dalje dnevnik iz Diseldorfa, i objašnjava da su liste EU javne tako da svako može da stekne uvid u njih. Problemi se javljaju sa „američkim listama koje u Nemačkoj uopšte ne bi smele da se koriste“. Još gore: „Najčešće se stotine različitih lista koje postoje širom sveta objedinjuju u jedinstvenu listu“ koju koncerni koriste da bi kontrolisali sopstvene radnike. Osim toga, i samo formiranje lista je sporno. Na njima mogu da se jave greške do kojih dolazi pogrešnom transkipcijom arapskog jezika, ili zbog sličnosti pojedinih imena. Firme koje koriste pomenute liste to rade zapravo u „sivoj pravnoj zoni“. Ostaje da se nađe ravnoteža između opravdanih interesa preduzeća i zaštite podataka o ličnosti njegovih radnika, piše Handelsblat.