1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Fejsbuk: šta se briše, a šta ne?

26. maj 2017.

„Sloboda govora“, kažu jedni. „Širenje mržnje“ i „brutalno nasilje“, smatraju drugi. Izveštaj britanskog lista „Gardijan“ bacio je donekle svetlo na tu temu. Na to prema kojim pravilima u stvari radi Fejsbuk.

https://p.dw.com/p/2dbAV
Illustration Hasssprache
Foto: DW/S. Didszuweit

Zelena kvačica ili crveni krstić? Zeleno znači – ovo prolazi, a crveno: briši. Navodimo nekoliko primera. Poziv da se tuku gojazna deca („Let's beat up fat kids“) Fejsbuk dozvoljava. Na pozive na nasilje ne treba da se žali ni crvenokosa žrtva („Kick a person with red hair“). Drugačije izgleda ako neko pozove da se izvrši atentat na američkog predsednika („Someone shoot Trump“) ili napadne nožem neko od Jevreja („#stab and become the fear of the zionist“). Za to postoji crveni krstić što znači da te poruke treba obrisati.

Fejsbuk i njegov odnos prema mržnji i nasilju: i Evropska unija i nemačke vlasti imale su teškoće da dobiju tačne informacije. Kako postupa Fejsbuk? Kada deluje ta društvena mreža koja u stvari odavno posluje kao pravi medijski koncern?

Ove nedelje to je donekle rasvetlio britanski „Gardijan“ koji je objavio interna pravila Fejsbuka o temama kao što su seks, terorizam ili nasilje. Na više od sto strana napisano je kako postupati. Kod onog ko to pročita stvara se utisak da Fejsbuk pokušava da taj problem stavi pod kontrolu. Koncern Marka Zakerberga u međuvremenu je pod sve većim međunarodnim pritiskom.

„U stalnom radu na poboljšanju“

„Fejsbuk nema kontrolu nad sadržajima“, citira „Gardijan“ internog doušnika koji je želeo da ostane anoniman. „Suviše brzo je postao suviše veliki“. Taj problem u Nemačkoj već godinama prati Markus Rojter iz organizacije Netzpolitik.org. „Fejsbuk stalno radi na poboljšanju, ali takođe je jasno da je ovo postao veliki zadatak“, kaže Rojter za DW. On recimo uočava da fotografije ili video-snimci imaju određenu ulogu, kao npr. kada je reč o zlostavljanju životinja.

Da li je to već sadizam? U Fejsbukovoj dokumentaciji, pored ostalog je navedeno: „Ne dozvoljavamo korisnicima da dele fotografije i video-snimke ljudi i životinja koji umiru ili koji su povređeni, ako se istovremeno izražava sadizam.“

Dakle, pažnja se ne pridaje toliko fotografiji, koliko onome šta će reći korisnici. Koliko je to problematično pokazuje primer iz SAD koji navodi Markus Rojter: na jednom video-snimku zabeleženo je kako policajac ubija osobu crne boje kože. Policija od Fejsbuka traži da se taj snimak izbriše.

„Danas imamo skoro dve milijarde korisnika. Veoma je teško postići konsenzus o tome šta može da bude dozvoljeno, a šta ne“, citira „Gardijan“ Moniku Bajkert, koja za Fejsbuk radi kao šefica menadžmenta za globalnu politiku. Možda je zahtev da se širom sveta uspostave važeća pravila suviše ambiciozan? „Povreda časti u Nemačkoj razlikuje se od povrede časti na Tajlandu“, plastično objašnjava Rojter.

USA Facebook-Zentrale
„Šta se pod tim misli?“ To je pitanje na koje administratori Fejsbuka moraju da pronađu odgovor za 7 do 12 sekundiFoto: DW/C. Chimoy

Prema navodima medija, za Fejsbuk širom sveta radi oko 4.500 tzv. moderatora. Oni se brinu o sadržajima na Fejsbukovim stranicama. „Zidojče cajtung“ u decembru prošle godine objavio je tekst o uslovima rada tih moderatora u Nemačkoj. U tom tekstu pored ostalog se navodi da su slabo plaćeni i da nemaju adekvatan psihološki nadzor.

„Ono što želimo od Fejsbuka jeste više transparentnosti“, izjavio je Rojter za DW. Na primer, da se na svaka tri meseca podnosi izveštaj o tome šta je sve izbrisano. To bi pomoglo više od zakona nemačkog ministra pravosuđa Masa na osnovu kojeg bi se, na bazi državnih kriterijuma, odlučilo šta je sloboda govora, a šta ne.

„Tu je i pitanje troškova“, dodaje Rojter. Jedan moderator na Fejsbuku na raspolaganju ima između sedam i dvanaest sekundi da odluči šta će da izbriše, a šta ne. Sa druge strane autori govora mržnje, pa i oni najbrutalniji, imaju mnogo više vremena na raspolaganju.