Farmaceutska industrija je mnogo naučila u koroni | Mozaik | DW | 24.06.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Farmaceutska industrija je mnogo naučila u koroni

Mada je tu uvreženo mišljenje, farmaceutska industrija u stvari nije najveći dobitnik pandemije korone. Ali u tom sektoru se jesu pojavile tehnologije i savezi koji će mu dugoročno obezbediti ogromnu dobit.

Bez novih tehnologija, a dobrim delom i uz korišćenje veštačke inteligencije, uopšte ne bi bilo moguće stvoriti vakcinu protiv kovida 19 za tako rekordno vreme. Savez Bajonteka iz Majnca i američkog farmaceutskog giganta Fajzera je za deset meseci uradio nešto za šta je u proseku potrebno sedam godina. Uspeli su da razviju vakcinu, klinički je testiraju, da dobiju dozvolu za upotrebu nadležnih tela i da vakcinu pošalju na tržište.

U studiji o situaciji u farmaceutskoj industriji savetničke firme „Ernst i Jang“ (Ernst & Young, EY), autori Klaus Ort i Aleksander Nujken izvlače sledeći zaključak: model saradnje relativno malih, ali inovativnih firmi iz sektora biotehnologije s međunarodnim farmaceutskim gigantima je nešto što će tek postati trend u tom sektoru.

-pročitajte još: Kako je Kjurvek prokockao šansu veka

Može se takođe pretpostaviti da će ovakav razvoj vakcina promeniti i buduća istraživanja. Prema saznanjima savetničke firme, početkom juna je u različitim fazama istraživanja bilo 260 vrsta vakcina i 506 terapeutskih preparata protiv virusa korone. Neki su već dospeli na tržište. Povrh toga, ta industrija tržištu je ponudila više od hiljadu vrsta testova kojima se utvrđuje da li je neko zaražen koronom.

Masovna imunizacija u Kini

Masovna imunizacija u Kini

Svi samo protiv korone

Borba protiv pandemije je 2020. u značajnoj meri promenila težište interesovanja u svetu proizvođača lekova: obustavljeno je čak 80 odsto istraživanja koja nisu na neki način povezana sa kovidom 19. Ali čak ni za koncerne koji su razvili vakcinu ili preparat, ništa se nije promenilo kada je reč o tome gde je najveća moguća zarada: sasvim na vrhu liste su preparati za suzbijanje karcinoma i ti medikamenti su i u 2020. su obezbeđivali najveći promet.

U suštini, i farmaceutski koncerni su „žrtve“ pandemije, jer je i njihov rast osetno usporen u 2020. Naravno, ako se zna da je kompletna svetska privreda smanjila svoj obim za 3,5 odsto, povećanje prometa za 4,4 procenta u 21-oj najvećoj farmaceutskoj kompaniji zvuči kao odličan rezultat. Ali u godini pre toga ostvarili su povećanje prometa od 12,8 odsto tako da „godina korone“ ni u tim koncernima nije bila razlog za slavlje.

Analitičari tvrtke EY analizirali su godišnje izveštaje 20 najvećih farmaceutskih firmi sveta plus koncern „Merk“ (Merck KgaA) iz Darmštata – „zbog velikog značaja te kompanije za farmaceutsko tržište Švajcarske, Austrije i Nemačke“. Istraživanje je pokazalo da daleko najveći promet ostvaruju farmaceutski koncerni iz SAD: na njih otpada 51 odsto prometa farmaceutskih preparata na svetu.

Stalne rokade u farmaceutskom vrhu

To je, naravno, usko povezano sa slobodnim formiranjem cena lekova u SAD. Istovremeno, analitičari upozoravaju da je veoma teško precizno pratiti razvoj u toj oblasti, jer se neprestano događaju fuzije i cepanja firmi. A pored toga, ponekad jedan jedini preparat nekom koncernu donese astronomsku zaradu. Tako je i razlika između 12,8 i 4,4 procenata pomućena činjenicom da je irskog koncerna „Shire“ preuzeo japanski proizvođača vakcina „Takeda“, što ga je lansiralo među deset najvećih u svetu.

I obrnuto, Fajzer je 2019. još bio drugi na svetu, ali je izdvojio svoju firmu „Upjohn“ tako da je „pao“ na 6. mesto. A njujorški farmaceutski gigant „Bristol-Meyer-Squibb“ (BMS) je samo zbog jednog svog preparata protiv raka povećao promet za oko deset milijardi evra.

Jedna vakcina i gotovo: Džonson i Džonson

Jedna vakcina i gotovo: Džonson i Džonson

Osim četiri vakcine protiv kovida 19 koje su već dozvoljene, u EU se, prema nalazu analitičara, u trećoj, odnosno poslednjoj fazi istraživanja nalazi još 17 vakcina. A od 260 pokušaja u čitavom svetu da se dođe do vakcine, vrlo verovatno „većina nikada neće ni dospeti na tržište“, smatra Aleksander Nujken.

Nešto više šansi imaju samo preparati koji su u završnoj fazi kliničkih istraživanja. Ali ono što će i u budućnosti biti izuzetno važno – i što će donositi veliku zaradu – jeste oblast dijagnostike. U to spadaju i testovi na molekularnom nivou za utvrđivanje novih sojeva virusa.

Ipak, najveći proboj u farmaceutskom sektoru predstavlja uspon mRNK-tehnologije, dakle genetski modifikovanih molekula belančevine. To je tehnologija koja nije uživala velike simpatije javnosti, ali su baš tako nastale vakcine Bajontek-Fajzera i Moderne. A saznanje da se to može postići samo saradnjom, sasvim sigurno će dovesti do formiranja novih saveza u skorijoj budućnosti.

Biće još bolje...

Mada je rašireno mišljenje da je farmaceutska industrija „zaradila milijarde“ na koroni – što je omiljena pretpostavka teoretičara zavere – prava dobit zapravo će tek stići s razvojem novih preparata tehnologijom koja je tek sad prihvaćena u javnosti. A s obzirom na to da će sigurno biti i novih sojeva virusa i novih pandemija, tek tu će biti „milijardi u dvocifrenom iznosu za vakcine“.

Stručnjaci savetničke firme EY smatraju da je neozbiljna ideja da se suspenduju prava na patente za vakcine kako bi one mogle da se proizvode i u siromašnim zemljama. Vakcine u složenoj tehnologiji modifikovanog genetskog materijala jednostavno ne mogu da se proizvode bilo gde u svetu. Jednostavno, nedostaje čitava logistika koja bi bila sposobna to da savlada. Njihova je procena da će „siromašne“ zemlje lakše izaći na kraj sa vakcinama načinjenim na tradicionalni, vektorski način. Tu je naročito važna vakcina Džonson i Džonson koja se daje samo jednom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu