Evropu ne muči samo kriza evra | Evropa | DW | 07.04.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropu ne muči samo kriza evra

Posle mnogobrojnih kriznih sastanaka na vrhu i spasilačkih fondova čini se kao da je vreme najgore finansijske krize u EU prošlo. Ipak, mnogi političari i stručnjaci su svesni da kraj aktuelne krize znači početak nove.

Ne priznaju samo evropski zvaničnici, iza zatvorenih vrata, da je debakl evra samo vrh nagomilanih dubljih problema. Stvarna kriza u Evropi nije čisto ekonomske i finansijske prirode, ona više zadire u socijalne i političke razloge.

Jedan od razloga jeste da Unija, gledana izvana, izgleda kao zajednica podeljena na sever i jug, velike i male članice, poverioce i dužničke zemlje. Osim toga, međunarodni ugled i atraktivnost EU pretrpeli su štetu zbog poteškoća sa iznalaženjem verodostojnog rešenja finansijskih i političkih problema. Posebno kritični novinari iz inostranstva Evropu rado opisuju kao kontinent na zalasku sa ostarelim stanovništvom i brigom za opstanak zastarelog socijalnog modela.

Kriza kao šansa

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski u krizi vidi i određene šanse. Za njihovo iskorišćavanje neophodno je bolje strateško korišćenje postojećih resursa Evropske unije. Poljski ministar je pozvao na tešnju političku saradnju unutar EU. "Nama treba jasna struktura upravljanja i opcije za biranje političkih lidera. U ovom trenutku ličimo na multilateralne institucije sa organizovanim državama“, rekao je Šikorski.

Der polnische Außenminister Radoslaw Sikorski am Freitag (03.02.2012), am ersten Tag der 48. Sicherheitskonferenz im Hotel Bayerischer Hof in München (Oberbayern). An der Konferenz, die vom 3. bis zum 5. Februar geht, nehmen mehr als 350 Gäste teil, darunter etwa 60 Minister und Regierungschefs aus der ganzen Welt. Foto: Tobias Hase dpa/lby

Radoslav Šikorski

U cilju promene aktuelne situacije logično bi bilo ujedinjenje kancelarija predsednika Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Budućeg zajedničkog predsednika mogli bi da izaberu građani na neposrednim izborima. Na taj način bi se odluke brže donosile i sprovodile, kaže poljski ministar spoljnih poslova. Predlog Šikorskog je korak dalje ka političkoj uniji obećanoj još 1992. u Ugovoru iz Mastrihta.

Demografski problem

Među najpoznatije zagovornike jedne političke zajednice spada i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, koji je takođe i šef evro-grupe, koju čini 17 zemalja EU, koje su usvojile evro. Junker smatra da su neadekvatan nivo političke integracije i evropske solidarnosti faktor rizika za evro.

Ipak, administraciju EU najviše zabrinjava demografski problem. U EU će do 2050. godine biti 48 miliona manje radno sposobnih ljudi. Ako se nastavi opadanje broja radno sposobnog stanovništva, stručnjaci upozoravaju i na smanjenje privrednog rasta. To znači da će biti ugroženo finansiranje socijalnog osiguranja, penzija i zdravstvene zaštite.

Autori: Ralf Bozen / Željka Bašić-Savić

Odg. urednica: Ivana Ivanović