Nemačko smanjenje pomoći azilantima protivno pravu EU

Šta je čoveku potrebno da bi dostojanstveno preživeo dok čeka odluku o azilu i premeštaj iz jedne zemlje Evropske unije u drugu? To je bilo pitanje pred sudijama Evropskog suda pravde (ECJ), koji su donosili presudu o tome da li su beneficije koje Nemačka pruža tražiocima azila bile ispod standarda koje zahteva EU.

Od ECJ je zatraženo da protumači prava avganistanskog tražioca azila, označenog inicijalima F.B, čiji je zahtev za azil u Nemačkoj odbijen i koji je trebalo da bude prebačen u Rumuniju. Dok je čekao premeštaj, dobijao je hranu, smeštaj, higijenske potrepštine i zdravstvenu zaštitu, ali nije primao pomoć za odeću i druge kućne potrepštine. Nemački zakon smanjio je naknade za odbijene tražioce azila na ono što su aktivisti opisali kao puko „krevet, hleb i sapun“. F.B. je tužio bavarski okrug Švajnfurt, ali je slučaj na kraju završio pred Evropskim sudom pravde.

U četvrtak je sud presudio u korist odbijenog tražioca azila i naveo da se osnovne životne potrebe, poput odeće i kućnih potrepština, ne smeju uskratiti čak ni kada je zahtev za azil odbijen.

Sud je istakao da je odeća među „najosnovnijim potrebama“, dok novčane naknade za svakodnevne potrebe, poput karata za prevoz i sredstava za komunikaciju, obezbeđuju „minimalni nivo učešća u društvenom i kulturnom životu“. Takve naknade, prema mišljenju suda, doprinose „obezbeđivanju egzistencije podnosioca zahteva i zaštiti njegovog fizičkog i mentalnog zdravlja“.

Aktivisti pozdravljaju presudu i očekuju da će imati uticaj širom Evropske unije. Međutim, novi Pakt o migracijama EU unosi određenu neizvesnost.

Nesklad između nemačkih i evropskih propisa?

Avganistanac F.B. podneo je zahtev za azil u Nemačkoj 2021. Godinu dana kasnije njegov zahtev je odbijen i proglašen „neprihvatljivim“. Migraciona politika Evropske unije uređena je Dablinskom uredbom, prema kojoj se zahtev za azil smatra neprihvatljivim ako je druga država-članica ranije preuzela taj slučaj ili joj je dodeljena odgovornost za njegovo razmatranje. Cilj tog sistema je sprečiti sekundarne migracije i izbeći koncentraciju tražilaca azila u nekoliko država, umesto njihove raspodele širom EU.

U međuvremenu, kako je migracija postala jedno od ključnih političkih pitanja u Nemačkoj i važna tema za krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD), vlada u Berlinu našla se pod pritiskom da smanji beneficije za tražioce azila.

Izmenama Zakona o naknadama za tražioce azila Nemačka je zadržala hranu, smeštaj i zdravstvenu zaštitu, ali je smanjila novčanu pomoć. Za odbijene tražioce azila odeća i novčana pomoć bili su ili potpuno uskraćeni ili veoma ograničeni.

„U praksi to može značiti da oni ne dobijaju nikakav ili vrlo mali iznos gotovine“, rekla je Judit Vajbke iz organizacije Pro Asyl, nemačke nevladine organizacije za zaštitu prava tražilaca azila.

Aktivisti tvrde da uskraćivanje odeće i novca znači uskraćivanje adekvatnog životnog standarda i da je to u suprotnosti sa duhom „Direktive EU o prihvatu tražilaca azila“, koja propisuje minimalne standarde pomoći, uključujući i podršku osobama čiji su zahtevi odbijeni.

„Sociokulturna komponenta egzistencijalnog minimuma eliminisana je“ nemačkim Zakonom o naknadama za tražioce azila, navela je organizacija „Pro azil“. Međutim, ta organizacija smatra da je sud „jasno odbacio ovo smanjenje beneficija“. Presuda ECJ pokazuje da čak i odbijeni tražioci azila moraju imati pristup osnovnoj pomoći, sve dok ne bude sproveden njihov premeštaj.

Rasprava o beneficijama i značaj presude

Krajnje desne, ali i pojedine konzervativne političke snage u Evropi protive se beneficijama za tražioce azila, smatrajući ih faktorom koji privlači migrante. Tvrde da velikodušne socijalne naknade podstiču ljude iz zemalja izvan EU da dolaze u Evropu.

Tako je AfD u Nemačkoj tvrdio da tražioci azila novčanu pomoć zadržavaju za sebe ili šalju porodicama u matične zemlje. Stranka je takođe preuzela zasluge za uvođenje takozvane „becalkarte“ za azilante – debitne kartice s unapred određenim iznosom za kupovinu, umesto gotovine.

Aktivisti, međutim, smatraju da takva ograničenja neće odvratiti migrante, već će ih gurnuti u sivu ekonomiju. Ljudi koji beže od rata i progona, kako ističe Judit Vajbke, neće odustati od pokušaja da se nasele u razvijenoj evropskoj zemlji zbog nižih socijalnih davanja.

Hoće li olakšanje kratko trajati?

Ova presuda daje smernice na nivou cele EU o postupanju prema tražiocima azila tokom postupaka premeštanja i dodatno jača zaštitu njihovih osnovnih prava tokom azilnog postupka.

Ipak, postoji bojazan da od 12. juna, kada novi Pakt EU o migracijama počne da se primenjuje, ova sudska pobeda neće imati dugotrajan praktični značaj.

„To neće pomoći na duže vreme“, kaže Žerar Sadik, menadžer za azil u francuskoj organizaciji La Cimade, koja brani prava tražilaca azila. Novi migracioni pakt, prema njegovim rečima, nudi „manje beneficija“.

Ključno pitanje je šta će se dogoditi ako evropska pravila postanu stroža kada je reč o naknadama za odbijene tražioce azila.

„Nova pravila od 12. juna predviđaju da države članice mogu smanjiti ili ukinuti dnevne naknade i druge beneficije za podnosioce zahteva koji su dužni da borave u drugoj državi članici“, ističe švedski politikolog Bernd Paruzel za DW.

„Istovremeno, države i dalje moraju obezbediti životni standard u skladu sa pravom Evropske unije, uključujući Povelju o osnovnim pravima EU i međunarodne obaveze“, dodaje on.

Judit Vajbke iz organizacije „Pro azil“ ostaje optimistična i zadovoljna smerom sudske prakse:
„Presuda suda ipak pokazuje da on pomoć i lične naknade azilantima smatra neophodnim za dostojanstven život.“