Evropska unija je razočarala Balkan | Evropa | DW | 24.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Evropska unija je razočarala Balkan

Kod širenja EU predznaci se menjaju. Zbog ruskog napada na Ukrajinu sada je važnija geopolitika nego sitničavi pregovori kao što su oni sa zemljama Zapadnog Balkana, ocenjuje stalni dopisnik DW iz Brisela Bernd Riegert.

Kod dosadašnjih takmičara za prijam u Evropsku uniju frustracija je velika. Već decenijama im se obećava članstvo, ali taj proces iz različitih razloga ne napreduje. A onda ih iznenada preteknu Ukrajina i u paketu s njom Moldavija, i u rekordnom roku postaju kandidatkinje.

Frustracija je razumljiva, ali ona počiva na pogrešnim pretpostavkama. Kod proširenja Evropske unije ubuduće će se raditi o geopolitici, o odbrani od imperijalnih apetita ruskog predsednika. Više se ne radi – kao kod Zapadnog Balkana, a većim delom i kod specifičnog slučaja Turske – o političkom i ekonomskom prilagođavanju društava standardima EU.

-pročitajte još: Loš dan za Zapadni Balkan

Nužna vratolomija

Istorijskom odlukom da želi u članstvo da primi ogromnu, ratom zahvaćenu Ukrajinu, Evropska unija postavila je potpuno nova merila. To je politička vratolomija, smatra iskusni luksemburški ministar spoljnih poslova Žan Aselborn. Nužna vratolomija. Oni koji su želeli nešto manje da rizikuju, kao što su Francuska, Holandija, Portugalija, pa i Nemačka, teše se time da taj korak danas još ništa ne košta i da se stvarni prijam Ukrajine u EU, do kojeg će doći nakon višegodišnjih pregovora, još uvek samo lagano nazire u budućnosti.

Bernd Rigert, DW

Bernd Rigert, DW

Ovaj istorijski korak će se srednjoročno odraziti pozitivno i na balkanske države-kandidatkinje, jer Uniji je sada u prvom redu važno da potisne ruski i kineski uticaj u tom regionu. Kriterijumi za prijem, koji su do sada morali strogo da se poštuju, biće zato nešto blaži.

Nepoželjna i nepotrebna blokada Bugarske mora se savladati brzo. Ne može biti da jedna članica EU iživljava svoje unutrašnjepolitičke poteškoće koristeći proces primanja neke zemlje u članstvo. Ali nije u pitanju samo Bugarska – i Grčka i Francuska su u prošlosti u njima poželjnim trenucima u postupku stavljale svoj veto.

-pročitajte još: Balkan – kolateralna šteta na istorijskom samitu EU

Balkan mora sam da reši svoje probleme

No, problemi u dosadašnjim pristupnim procesima za Zapadni Balkan samo su delimično na strani Unije. Aspiranti za članstvo moraju sami da uklone zaista velike prepreke. Stabilna demokratija, pravna država, rešavanje sukoba sa komšijama – to EU ne može da naredi, to te zemlje moraju da obave same. Bosna i Hercegovina, Kosovo, Srbija i Albanija tu još imaju teške zadatke pred sobom.

Bilo bi dobro kada bi se 26 članica EU izborile protiv Bugarske i pokrenule postupke za prijem Severne Makedonije i Albanije. Na žalost, to je sprečilo načelo jednoglasnog donošenja odluka. U tom smislu samit u Briselu je bio propuštena šansa za davanje novog poleta naporima oko Zapadnog Balkana. Ali on šalje veoma snažan signal u smeru Rusije: EU je, uprkos poteškoćama, spremna da rizikuje i primi Ukrajinu. A Moskva to ne može da spreči.

I EU su potrebne reforme

Jasno je da će ovaj hrabri korak da promeni i samu Evropsku uniju. Ona mora da postane sposobnija za primanje novih članica, mora da pojednostavi procese donošenja odluka. U suprotnom neće moći da integriše nove članice. Ta spoznaja nije nova, ali se proteklih godina na tom planu veoma malo dogodilo. U državama-članicama je u zadnjih 15 godina zbog finansijske, dužničke i izbegličke krize porastao broj evroskeptičnih populista i zbog toga je sposobnost prijema novih članica znatno smanjena. Otvoreno je pitanje da li će geopolitički šok izazvan napadom Rusije na Ukrajinu taj trend preokrenuti ili će ga čak i pojačati.

Evropska unija to ovoga puta mora bolje da uradi nego u slučaju Turske. To je takođe jedna ogromna, potencijalna članica EU koja je trebalo da bude primljena 2005. godine, delimično i iz geostrateških razloga. Turska je tokom sporog pristupnog procesa skrenula u autokratski tabor i nema šanse da će u skoroj budućnosti uspeti da uđe u EU. To se kod Ukrajine ne sme ponoviti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.