Evropska razvojna pomoć je najvećim delom usmerena u Afriku

Ibrahim Diuf i četiri njegova pomoćnika pokušavaju da uglave drvene daske izmedju dve stolarske stege. Oni žele da spreče da se još ne sasvim isušeno drvo preko noći rastegne ili izvitoperi. Jer najzad od tih crvenkastih dasaka treba da se naprave jedna vrlo kavlitetna vrata. Nemački šef mladih Malijaca Joahim Milc postavlja visoke zahteve.

«Radi se o tome da se pokaže da i ovde u Maliju, uz odgovarajuća znanja i odgovarajući angažman, mogu da nastanu visokokvalitetni proizvodi. Mali je zemlja koja živi od trgovine, a veliki broj proizvoda koje ona uvozi čini zemlju još siromašnijom. S druge strane tu postoji veliki potencijal radne snage. Ali ona se mora obučiti da proizvodi kvalitetnu robu, koja bi mogla da konkuriše uvoznim artiklima. I u tome ja zapravo vidim glavni zadatak i glavni cilj mog angažmana ovde», govori ovaj stolar iz Minhena, koji već pet godina obučava lokalne radnike u Bamaku.

Ibrahim Diuf je je u radionici od njenog otvaranja. On dolazi iz Senegala.Tamo je učio zanat upravo kod Joahima Milca, koji je krajem devedesetih godina, po nalogu zanatske komore Kelna, u Senegalu radio na obuci stolara.

« Otkad sam počeo da se bavim stolarskim poslom u Senegalu, moj učitelj je bio Joahim. Sve što znam, od njega sam naučio», priča ovaj radnik, koji je u medjuvremenu obučen da radi i sa velikim i složenim mašinama kao što su recimo hidraulična furnirpresa ili tračna brusilica. Takvih mašina u Maliju uglavnom nema. Milc ih je dovezao iz Nemačke. Pored stolarskog zanata on svoje učenike uči i organizaciji posla, kao i urednosti i disciplini na radnom mestu.

S druge strane, on i sam daje primer kako se treba ponašati u radnom odnosu time što svojim radnicima tačno i redovno ispalćuje, za uslove Malija, dobre plate. On kaže da je i sam morao neke stvari na nauči u ovoj afričkoj zemlji.

«Jedno se ovde mora sasvim sigurno naučiti, a to je imati strpljenja, jer tu su mnoge stvari nepredvidive i zbog toga one ponekad traju jako dugo. Recimo, nekad se mora raditi napolju pri temperaturi od 45 stepeni i onda se naravno ne može od radnika zahtevati previše, mora se jednostavno imati strpljenja i razumevanja», kaže Milc.

Čitav ovaj poduhvat se pokazao korisnim. Jer radionica uprkos relativno visokim cenama dobro prodaje svoja vrata i prozore. A radnici su motivisani. Sam stolarski majstor Milc se retko maša alata. Umesto toga on iz Evrope dovodi mladje stolare, koji rade kao rukovodioci pogona, dok se Malc sve više bavi poslom savetnika pri dve velike zanatske komore koje postoje u Maliju. Novac za to daje nemačko ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj. Time se želi postići da i druge zanatlije u Maliju poboljšaju kvalitet svoje proizvodnje kako bi mogli da ostvare bolju prodju i veći profit.