Evropska pomoć za zemlje pogođene poplavama | Evropa | DW | 28.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropska pomoć za zemlje pogođene poplavama

Evropska komisija šalje Srbiji i BiH 65 miliona evra za borbu protiv posledica poplava. Istovremeno, zemlje EU izražavaju svoju solidarnost sa građanima Srbije, BiH i Hrvatske i najavljuje dalju konkretizaciju pomoći.

Šefovi država i vlada Evropske unije sa neformalne večere u Briselu poslali su poruku podrške regionu Balkana i narodima Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske koji su, prema rečima predsednika Saveta EU Hermana van Rompeja, preživeli najgore poplave koje se pamte unazad više od jednog veka. Savet EU je na vanrednom sastanku, posvećenom pre svega evropskim izborima i prioritetima evropske politike u narednom periodu, razgovarao i o pomoći regionu Balkana zahvaćenom razarajućim poplavama.

„Evropska komisija intenzivno radi na koordinisanju pristupa koji bi konkretno pokazao našu solidarnost“, poručio je predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo koji je učestvovao na sastanku lidera EU sinoć (27.5.) u Briselu. U istom danu, EU je preko Evropske komisije obezbedila 65 miliona evra pomoći poplavljenim područjima u BiH i Srbiji. Od tog novca, tri miliona evra biće upućeno odmah preko Crvenog krsta i to najugroženijima u obe zemlje, a sve kako bi se odgovorilo na njihove trenutne potrebe u hrani, lekovima i smeštaju. U Evropskoj komisiji kažu da je sada prioritet obezbediti ispravnu vodu za piće, krevete, posteljinu i sredstava za isušivanje oštećenih kuća.

Barroso Ukraine Archiv 20.02.2014

Barozo najavljuje koordinisanu pomoć EU

„Preostalih 62 miliona evra biće namenjeno za kratkoročnu i srednjoročnu rekonstrukciju i pomoć pogođenim područjima. Taj novac preusmeren je iz prethodnih programa u okviru Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) i biće na raspolaganju do početka juna; obuhvatiće pomoć u obnovi javne infrastrukture, kao i osnovna sredstva namenjena preduzećima i farmama kako bi nastavili svoje aktivnosti“, poručili su iz Evropske komisije.

Posle procene štete stiže i dodatna evropska pomoć

U Evropskoj uniji najavljuju da tri miliona evra humanitarne pomoći stižu u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu neposredno nakon što su 22 zemalje-članice, kroz Mehanizam civilne pomoći, u fazi prve hitne pomoći obezbedile spasilačke službe i opremu. Na raspolaganju BiH i Srbiji, pored 62 miliona evra iz prošlogodišnjih, neiskorišćenih IPA fondova, biće i dodatni novac koji će se preusmeriti iz novih pretpristupnih fondova namenjenih za period od 2014. do 2020. godine. Pored podrške infrastrukturi, taj dodatni novac trebalo bi da posluži i za prevenciju mogućih poplava u budućnosti, kao i jačanje mehanizma civilne zaštite u slučaju prirodnih katastrofa u regionu.

„Pored tih mera, EU može da ponudi i pomoć preko Fonda solidarnosti. Srbija će tom prilikom biti tretirana kao zemlja-članica. Sada je na njenim vlastima da predstave procenu štete, a na nama da brzo razmotrimo taj zahtev“, poručio je Barozo.

On dodaje da će se u Evropskoj uniji razgovarati i o drugim vrstama pomoći, a jedan od mogućih načina sinoć je na sastanku lidera EU svojim evropskim kolega predložila premijerka Slovenije u ostavci, Alenka Bratušek. „Potrebno je što pre pomoći nakon tih velikih poplava u našem susedstvu, u Srbiji, BiH i jednim delom, iako u manjem obimu, u Hrvatskoj. Predložiću da se, nadam se pod okriljem Evropske komisije, ali i uz pomoć drugih zemalja, organizuje donatorska konferencija za pomoć tim zemljama.“

Alenka Bratusek Porträt

Premijerka Slovenije predlaže da se organizuje donatorska konferencija za zemlje pogođene poplavama

Milanović: Jasna pravila za Hrvatsku

Premijer Hrvatske, Zoran Milanović odmah je sa sastanka u Briselu odgovorio da će sa pažnjom razmotriti slovenački predlog, ali i dodao da su za Hrvatsku pravila jasna: „Hrvatska je članica Evropske unije i ne može biti predmet donatorske konferencije. Mi ćemo, ukoliko utvrdimo odgovarajuću štetu, nadoknadu tražiti iz Fonda solidarnosti, plus ono što možemo videti da tražimo zajedno sa Srbijom koja je kandidat. Ne želim unapred da tvrdim da ćemo tražiti nadoknadu štete, jer ona mora tek da bude utvrđena i da iznosi 0,6 procenta bruto društvenog proizvoda, što je ogroman iznos. Račun mora da bude čist“, poručio je Milanović sa sastanka šefova država i vlada zemalja-članica Unije.

Srbija se, pored novca iz pretpristupne pomoći, na osnovu veličine štete za koju se već procenjuje da iznosi više od 0,6 procenata bruto društvenog proizvoda te zemlje (što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra), ali i statusom kandidata za članstvo u EU, kvalifikovala za delimičnu nadoknadu štete nastale u nedavnim poplavama. Hrvatska, kao članica Evropske unije, može da računa na novac iz Fonda solidarnosti ako procenjena šteta na njenoj teritoriji pređe 254 miliona evra. Bosna i Hercegovina, i pored ogromnih razaranja tokom poplavnog perioda, zbog zastoja u evrointegracijama ne može da podnese zahtev za evropski Fond solidarnosti. U Briselu poručuju da će se, osim IPA fondova, u slučaju BiH razmatrati i posebni načini i programi za pomoć u obnovi poplavljenog područja.