Evropska levica uz Sirizu

Kada je španska koleginica počela da govori, političar Sirize Teodoros Paraskevopulos glavu je naslonio na ruku. Na trenutak je izgledalo kao da pokušava taj izraz lica da zadrži, kako mu ne bi pobegao. Maite Mola iz španske Ujedinjene levice u tom trenutku je govorila kako može da zamisli da se u slučaju pobede levice, na izborima krediti uzmu od Rusije ili Kine, ukoliko „nam EU ne da dovoljno za hranu.“ Rasprava o kreditima iz Moskve, poslednje je što Paraskevopulos sada želi. On je ekonomski savetnik novog grčkog premijera Aleksisa Ciprasa. Tek sada je grčkoj vladi pošlo za rukom da smiri sutuaciju u evropskim prestonicama, nakon što su političari nove vlade spekulisali o ruskim kreditima kao alternativi omraženoj Trojci, koju čine Međunarodni monetarni fond, Evrposka centralna banka i Evropska komisija. љ

"Od suseda napraviti prosjake“

Mola i Paraskevopulos došli su u Berlin, kako bi demonstrirali jedinstvo evropske levice tokom teških pregovora grčke vlade za ministrima finansija EU. Pored njih su sedeli i Pjer Loran, generalni sekretar francuskih komunista i predsednik nemačke Levice, Bernd Riksinger. „Nije reč samo o Grčkoj, već o čitavoj Evropi“, naglašava Riksinger. Dan ranije još jedna pregovaračke runda o programu pomoći Grčkoj završena je neuspehom. Jedna „mala grupa neoliberalnih političara“, ponovo pokušava da zatvori vrata koja je Siriza otvorila, kaže Riksinger. Posebno nemački ministar finansija Volfgang Šojble među levičarskim političarima važi za predstavnika politike koja je osiromašila velik deo stanovništva u zemljama pogođenim krizom. „To nije evropska perspektiva, od suseda praviti prosjaka“, ističe Riksinger.

Levičarske stranke u Evropi inspirisane su pobedom grčke Sirize. One veruju da će smena vlasti u Grčkoj značiti preokret u čitavoj Evropi. „Pobeda Sirize je dokaz da je neoliberalna politika zakazala“, ocenjuje francuski komunista Loran i zahteva „novi socijalni i ekonomski početak“. Mora se govoriti o oprostu dugova za sve evropske zemlje. Takođe, Evropska centralna banka ubuduće bi morala direktno da finasira javnu infrastrukturu i socijalne izdatke. To međutim protivreči njenom osnovnom statutu.

Levičarski političari naglašavaju da je sporazum između Grčke i evrogrupe još uvek moguć. “Evropljani su obavezni da postignu dogovor”, smatra Paraskevopulos. Jer vlade evrozone niti mogu da ocene koliki bi finansijski rizik bio ukoliko bi Grčka napustila EU, niti bi želele da “na istočnom Sredozemlju nastane politička nestabilnost”. Drugim rečima, one bi morale da spreče da Grčka postane ulaz za ruske interese u Evropskoj uniji.