Evropska komisija ispituje reizbor sudija

Sporni reizbor je prošle nedelje u Beogradu tri dana češljala petočlana delegacija Evropske komisije (EK). Predvodio ju je Volfgang Nozer, a u njoj je bio i Gerhard Rajzner, austrijski sudija koji slovi za sivu eminenciju evropskog pravosuđa. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je za „Blic“:

„Tražili su da se njihovom boravku ne daje publicitet. Ništa nisu komentarisali, postavljali su pitanja, prilično iscrpna, vidi se da su došli da prikupe što više podataka. Interesovale su ih moje aktivnosti kao poverenika za informacije. Rekao sam da sam pre njihovog dolaska usvojio žalbu Društva sudija Srbije zbog nepostupanja Visokog saveta sudstva po zahtevu da dostave podatke o načinu sprovođenja reizbora. Zanimali su se za nadzor mojih ovlašćenih lica nad nezakonitom obradom podataka na Visokom savetu sudstva, povodom navoda da su korišćeni podaci koje je prikupila BIA.“

Saša Janković, zaštitnik građana, obavestio je briselsku delegaciju da još pribavlja informacije po pritužbama sudija i tužilaca na reizbor:

„Predstavnicima EK nisam rekao ništa što naši građani ne znaju. Najpre da je proverama utvrđeno da BIA nije za potrebe reizbora dostavljala podatke Visokom savetu sudstva. Međutim, BIA, MUP i VBA u redovnom radu za potrebe istražnih i drugih postupaka, na osnovu odluka predsednika Vrhovnog kasacionog suda i istražnih sudija, presreću telefonske razgovore i dostavljaju ih pravosudnim organima, pa samo članovi

Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji tim podacima imaju pristup po drugom osnovu, znaju da li su ih koristili tokom reizbora sudija i tužilaca.“

Ako jesu, zaštitniku građana nije poznat pravni osnov koji bi to omogućavao.

Venecijanska komisija o reizboru

Advokat Božo Prelević za „Blic“ objašnjava da je predstavnicima EK obrazloženo zašto je Srbiji potreban veći broj sudija i tužilaca od ovog kojeg imamo posle reizbora - zbog broja predmeta, građani tek sada ne mogu da imaju suđenje u razumnom roku. Kao i da će Savet Evrope uputiti preporuku za povećanje broja sudija, kao što je to nedavno urađeno u slučaju Italije.

„U analizi smo objasnili zašto je sada težište na Ustavnom sudu koji, rešavanjem po ustavnim žalbama, može da obezbedi zakonitost reizbora. Tu nema dilema za ljude kojima je pravo blisko. Ako bi Ustavni sud usvajanjem ustavnih žalbi vratio postupak izbora na početak za neizabrane sudije i tužioce, tada bi se samo u odnosu na njih ponovio postupak izbora, pa bi se potom, u zakonskoj proceduri, utvrdila nedostojnost i nestručnost za određeni broj sudija i tužilaca, ali bi zato drugi deo sudija i tužilaca morao biti vraćen u pravosuđe.“

Delegacija EK razgovarala je i sa prof. Zoranom Ivoševićem, koji se srpskoj javnosti obratio kao sudija najvišeg suda povodom izborne krađe 1996/97. pismom „Ne pristajem“, a sada na stručnim skupovima o reviziji kaže: „Ja sam prevaren“.

„Ja sam pisao te kriterijume, nisam ih sprovodio! Iz teksta koji je videla Venecijanska komisija naknadno su izbačena dva bitna stava zbog kojih sad i imamo ovu nevolju. Izbačena je obaveza da se sudija koji neće biti izabran suoči sa podacima koji ga terete. Čak se i okoreli kriminalci izjašnjavaju o krivici, pa im tek posle sude, a sudije su iz novina saznavale da nisu izabrane! Izbačena je i odredba da se od Velikog personalnog veća, Odbora za nadzor, Službe nadzora Ministarstva pravde pribavljaju podaci o sudijama, pa su podatke pribavljali od BIA.

Inače, prošlog meseca Đani Bukuikio, predsednik Venecijanske komisije, iz Strazbura je najavio da će na sledećoj plenarnoj sednici „rano u martu“ doneti „mišljenje o kriterijumima i standardima primenjenim na izbor sudija i predsednika sudova u Srbiji“, kao i posledicama na pravosuđe. Napomenuo je i da su informacije o reizboru zatražene od Ministarstva pravde Srbije.

idj/sb/blic