1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Evropo, dobrodošla u novu stvarnost!

Riegert Bernd Kommentarbild App
Bernd Rigert
24. mart 2022.

Pomoć koju NATO može da pruži Ukrajini je ograničena. Šta će ovaj rat na evropskom tlu izroditi za Evropu? Alijansa mora da organizuje svoju budućnost. I sposobnost odbrane, smatra dopisnik DW iz Brisela Bernd Rigert.

https://p.dw.com/p/490RC
Symbolbild | Deutschland | Militär
Foto: picture-alliance/dpa/M. Assanimoghaddam

NATO mora da se bavi potpuno novom bezbednosnom situacijom. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg to nazuva novom stvarnošću, novom normalnošću. Ruski pokušaj da podjarmi Ukrajinu vraća svet 30 do 40 godina nazad, u vreme Hladnog rata, kada su do zuba naoružani vojni blokovi stajali u sred Evrope jedan nasuprot drugom.

Kada se agresivni rat ruskog vlastodršca jednog dana završi, NATO će Rusiju i njene saveznike kao što je Belorusija morati da stavi iza gvozdene zavese. Novi svetski poredak koji Zapadu nameće Vladimir Putin, tada će karakterisati izolacija žarišta opasnosti.

Veliko pitanje za NATO i globalni Zapad tada će biti: kako se postaviti prema Kini? Izgleda da ta komunistička diktatura ide sličnim putem kao i Putinova Rusija. Prema tome će ta država, koja bi uskoro mogla da postane ekonomski najjača sila na svetu, isto tako morati da bude ograničena i izolovana. SAD i Evropa moraju ponovo da postanu nezavisniji od Kine – u kojoj se već decenijama jeftino proizvodi, u koju se izvoze proizvodi i iz koje se uvoze egzistencijalne sirovine. Uslediće deglobalizacija ili vraćanje unazad kada je reč o međunarodnom umrežavanju, što se u poslednjih 40 godina želelo i što se podsticalo.

Potrebna je nova strategija

Sve to NATO mora da uzme u obzir u svojoj novoj strategiji koja bi trebalo da bude razvijena do sledećeg samita u junu u Madridu. A sve to će funkcionisati samo ako u Beloj kući bude predsednik koji će i nakon 2025. biti okrenut Evropi i transatlantskom savezništvu kao što je to Džo Bajden. Ne može se ni zamisliti šta bi se događalo da u SAD odluke donosi Donald Tramp. Agresija Rusije pokazuje Evropi da ona ne može bez Sjedinjenih Američkih Država.

Bernd Rigert, DW
Bernd Rigert, DW

Sankcije protiv Rusije i Belorusije ostaće na snazi i nakon okončanja rata, za šta se nadamo da će uskoro doći. Cilj mora ostati onemogućavanje delovanja ruske privrede i društva, barem dotle dok postoji Putinov sistem. Pred NATO-om su zato sada gigantski zadaci. Nije dovoljno prebacivanje nekoliko hiljada vojnika i četiri nova borbena bataljona u četiri države na istočnim granicama teritorija Saveza.

NATO danas ne bi bio u stanju da brzo odbije snažan napad Rusije na kopnu ili na moru. Pojavljuju se i sumnje u to da li danas još uvek funkcioniše nuklearno zastrašivanje, ključni element ravnoteže sila u vreme Hladnog rata. Ako u Kremlju vlada neko kome je možda svejedno ako onaj ko prvi upotrebi atomsko oružje umre kao drugi, onda nuklearno zastrašivanje tu ne funkcioniše.

Hvataj se oružja

Pred NATO, EU i Zapadom je zadatak ogromnog naoružavanja i jačanja vojski. Prve zemlje, recimo Nemačka, to su prepoznale i najavile povećanje svojih budžeta za odbranu. Mora se sada biti iskren i reći da taj novac mora da ide za ponovnu izgradnju teritorijalne vojske, s pešadijom, tenkovima, artiljerijom i snažnim vazduhplovstvom. To će biti neizmeran finansijski i društveni zadatak koja će se odraziti i na svakodnevicu ljudi.

S profesionalnom vojskom, umereno motivisanom kao danas, to će teško biti ostvariti. Nemačka i druge države mogle bi da budu prisiljene da ponovo uvedu vojnu obavezu kako bi stvorile potrebnu vojsku i rezervu za efikasno zastrašivanje. To zvuči kao poziv iz tmurne prošlosti za koju se mislilo da je nadvladana. Nažalost, to je nova stvarnost. Za NATO je jasno ko je krivac: to je Putinov rat. Zaključak zato može samo da glasi: Putin se mora ukloniti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.