Evropa zatvara svoje luke | Evropa | DW | 28.06.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Migracije

Evropa zatvara svoje luke

Nijedna sredozemna zemlja ne želi da migrante koji su spaseni na moru primi u svoje luke. Za humanitarne organizacije to predstavlja veliki problem.

Italijanski, francuski, španski i malteški političari prepiru se oko toga ko bi trebalo da primi brodove sa izbeglicama spasenim na Sredozemnom moru. Iako je Malta na kraju pristala da u njenu luku uplovi nemački brod „Lajflajn“ s više od 200 spasenih migranata, tome je prethodila agonija koja je trajala danima. Brod je danima plutao Sredozemnim morem čekajući da uplovi u bilo koju luku u Evropi.

Iako bi se mogao steći utisak da je Italija svoju politiku pooštrila otkako su tamo populisti na vlasti, činjenica je da je ta zemlja još u januaru ove godine odustala od obaveze da sve izbeglice, potražioce azila ili migrante koji su spaseni u vodama između Italije i Libije primi na svom kopnu. Naime, otkako je otpočeo mandat nove granične operacije Evropske unije pod nazivom „Temis“, takva obaveza više nije predviđena. Pritom to novi, desno-orijentirani ministar unutrašnjih poslova Italije Mateo Salvini bez pardona koristi. Ljude na spasilačkim brodovima on naziva „mesom“ i „tovarom“. „Mi smo gospodari u našoj sopstvenoj kući“, napisao je Salvini na Tviteru i upozorio da su „dobra vremena za izbegličke organizacije prošla“.

 Flüchtlingsinitiative Sea Eye - Michael Buschheuer

Mihael Bušhojer: Odgovornost nije samo na Evropi

Takvi Salvinijevi stavovi ne iznenađuju Mihaela Bušhojera, osnivača spasilačke organizacije „Morsko oko“ iz Regensburga. „Od marta 2017. sve evropske vlade kreću se u tom smeru, odnosno bore se protiv nevladinih organizacija. Ovo je sada samo nastavak toga“, kaže za DW Bušhojer. U Italiji su se vodile i istrage protiv humanitarnih aktivista, pod optužbama da su sarađivali s krijumčarima iz Libije. Ali one su obustavljene zbog nedostatka dokaza.

„Mi samo spasavamo brodolomce“

Do sada je spasavanje i raspodela brodolomaca u Sredozemlju koordinirala centrala za spasavanje stradalih na moru u sastavu italijanske ratne mornarice. Oni su, u saradnji s misijama EU „Temis“ i „Sofija“ spasili više od polovine svih brodolomaca. „U tom smislu mi ne radimo ništa drugo od onog što čine evropski ili američki brodovi: spasavamo brodolomce. Te stalne optužbe i blokade teško nas pogađaju“, naglašava Bušhojer.

U okviru misije EU koja bi trebalo da pomogne italijanskoj obalskoj straži, učestvuje 15 zemalja Unije. Zbog toga ne stoji optužba italijanskog ministra Salvinija da je Italija ostavljena sama s tim problemom.

Hafen von La Valetta Malta

Tvrđava Evropa: Valeta na Malti

Italijanski ministar odbrane Danilo Tonineli za sada demantuje Salvinijeve najave o zatvaranju luka. „Do sad nije došlo ni do kakvog upravnog postupka na osnovu kojeg bi se zatvorila neka luka, a to je moguće samo u slučaju zarazne bolesti na nekom brodu ili opasnosti od terorizma“, napominje Tonineli.

Evropa zatvara svoje luke

„Postoji obaveza spasavanja na otvorenom moru“, objašnjava za DW Štefan Talom, profesor pomorskog prava iz Bona. „Ali ono što se kasnije događa nije tako jasno regulisano.“ Pravno je, dodaje, regulisano samo to da ljude treba odvesti na sigurno mesto. „Italija nije prva zemlja koja zatvara svoje luke, već poslednja“, kaže osnivač organizacije „Morsko oko“ Mihael Bušhojer. Prema njegovim rečima, druge sredozemne zemlje već godinama drže svoje luke zatvorenim za humanitarne brodove koji spasavaju izbeglice. „Mi i od zemalja poput Egipta ili Tunisa takođe očekujemo da prihvate izbeglice, da aktivno preuzmu ulogu u spasavanju ljudi i da im na odgovarajući način pomognu tako da ne moraju da strahuju za svoj život.“

Libyen Matteo Salvini und Ahmed Maiteeq in Tripolis

Mateo Salvini (levo) i vicepremijer Libije Ahmed Majtek u Tripoliju

Političari Evropske unije diskutuju i o tome šta raditi kako bi se ljudi odvratili od toga da uopšte kreću na opasni morski put. Italija je tako s libijskim vlastima, a izgleda i s vođama tamošnjih milicija, dogovorila da se što je moguće više migranata zadrži na libijskim obalama, a da Italija zauzvrat za to plaća. Osim toga, Evropska unija naoružava libijsku obalsku stražu.

Sve manje u Italiju, sve više u Španiju

Te mere imaju efekta, navodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM). Broj izbeglica koje su ove godine preko Sredozemnog mora dospele do Italije, smanjio se u prvih šest meseci na 16.400. U prvih šest meseci prošle godine bilo ih je 73.000.

Istovremeno, porastao je broj ljudi koji iz Afrike morskim putem dolaze u Španiju. Najmanje 635 osoba se ove godine utopilo na ruti između Italije i Libije.

Do sada je, prema međunarodnim dogovorima, Italija bila odgovorna za spasavanje ljudi koji su doživeli brodolom na velikom morskom području između njene i libijske obale. Ali, kako se može čuti iz krugova bliskih italijanskoj vladi, to bi sada trebalo da se promeni. Libija bi trebalo da preuzme jedan deo odgovornosti – da organizuje spasavanje i da spasene ljude vraća na svoju teritoriju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM