Evropa kao nuklearna sila? | NRS-Import | DW | 08.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

Evropa kao nuklearna sila?

Predsednik poljske stranke PiS Jaroslav Kačinjski u jednom novinskom intervjuu se založio za „supersilu Evropu“ – koja bi imala atomsko oružje. To nije prvi takav glas u Evropi. Da li nam je potrebna ta debata?

Čovek koji vuče konce u poljskoj vladajućoj stranci „Pravo i pravda“ pokrenuo je debatu koju su dosad vodili samo pojedinci. Jaroslav Kačinjski je za Frankfurter algemajne cajtung rekao da bi bilo dobro da Evropa postane supersila i kada bi mogla da drži korak sa Rusijom kao nuklearna sila. On je priznao da bi to značilo i spremnost na ogromne izdatke, ali da tu spremnost – ne vidi.

Bez obzira na to, Kačinjski je time dotakao tabu-temu. Do sada se o njoj izjasnio samo mali broj glasova. Tako je poslanik CDU Roderih Kizeveter nedavno za novinsku agenciju Rojters rekao da je Evropi potrebna „nuklearna zaštita za zastrašivanje“ ako SAD više ne budu htele da održavaju svoj nuklearni štit.

Hoće li Evropljani britansko-francuski nuklearni štit?

„Ne iznenađuje što je sada došlo do te debate“, kaže Nik Vitni, bivši šef Evropske agencije za odbranu koji danas radi u trustu mozgova ECFR. Politička situacija se veoma brzo promenila – a time i diskusije o odbrambenoj politici.

Koliko bi kredibilan bio koncept evropskog nuklearnog zastrašivanja? Još pre 30 godina, London i Pariz bi bili počašćeni predlogom da postanu branioci kontinenta. „Za to bi bile potrebne institucije koje EU nema“, kaže Nik Vitni. I dodaje da bi posle izlaska Velike Britanije iz EU preostala samo još Francuska sa svojim nuklearnim oružjem koje bi u slučaju nužde moglo da „otkine jednu nogu ruskom medvedu“. U očima ovog stručnjaka, diskusija se vodi „ na samoj ivici terena“, ali „ne i van okvira mogućeg“.

Britisches Atom-U-Boot HMS Turbulent

Posle izlaska Velike Britanije iz EU, preostaje samo još Francuska sa svojim nuklearnim oružjem

Nuklearno oružje EU bi bilo greška

„Nažalost, postoji konkretna pretnja“, kaže Ulrih Kin iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir. „Rusija ima 2.000-3.000 komada taktičkog oružja“. Ako bi tome htela da suprotstavi adekvatnu zaštitu, Evropa bi se suočila sa neverovatnim troškovima. A ko bi imao crveno dugme u rukama? Osim toga, i većina evropskih građana, pa i u Poljskoj, protivi se takvom naoružavanju.

Kin smatra opasnim i to što bi Ugovor o neširenju atomskog oružja ih 1968. praktično bio mrtav kada bi se Evropljani povukli iz njega. „To bi imalo posledice za ceo svet. Moglo bi da nastane 55-60 zemalja sa nuklearnim oružjem – a to je horor-scenario“. Umesto toga, Evropljani bi konačno trebalo da učine ono o čemu su uvek govorili: da unaprede saradnju na planu odbrane i zajednički nabavljaju sisteme oružja da bi postali efikasniji i kredibilniji na planu konvencionalne odbrane.

Protiv trke u atomskom naoružavanju

Za jačanje saradnje na planu odbrane je i Mihael Galer, portparol u Odboru Evropskog parlamenta za odbranu. „Moramo da učinimo ono što nam dozvoljava Lisabonski ugovor – da sprovedemo u delo strukturisanu saradnju.“ Od 203 milijarde evra namenjenih za odbranu u EU, 26 milijardi bi moglo da se uštedi, ili drukčije upotrebi, kada bi zemlje-članice sarađivale, piše u jednom papiru Evropskog parlamenta o zajedničkoj odbrambenoj politici. „Zajedničke nabavke, zajedničke vežbe, zajedničke strukture“ – to su sledeći koraci, kaže Galer.

No, i on smatra da bi trka u nuklearnom naoružavanju bila pogrešna. Realna opasnost, kako smatra, postoji, i to zbog taktičkog atomskog oružja koje su Rusi stacionirali u Kalinjingradu „Ali, sveukupna ravnoteža (kada je reč o nuklearnom zastrašivanju - prim. red.) postoji. Ne želimo da oživimo staru debatu o naoružavanju iz osamdesetih godina“. Poslanik Evropskog parlamenta priznaje da ni Rusija ni SAD trenutno nisu tako predvidljive kao što su bile krajem prošlog veka. No, Mihael Galer je ubeđen: „Ne bi trebalo da počinjemo tu debatu“.

DW.COM