EU želi proširenje – ali strahuje od posledica

Rat u Ukrajini vratio je pitanje proširenja na vrh agende Evropske unije. Dok Brisel signalizira da bi Crna Gora mogla postati naredna članica, unutar Unije i dalje postoje duboke podele. Pojedine države insistiraju da EU prvo mora da se reformiše. Brojni predlozi su na stolu.

„Proširenje je prioritet Evropske unije i ako naši kandidati ispune ono što se od njih traži, onda i mi moramo da ispunimo svoje obećanje“, izjavila je komesarka za proširenje Marta Kos uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU.

Kao dokaz da EU prelazi s reči na dela, Kos je navela da je Unija posle 17 godina prvi put formirala radnu grupu za izradu pristupnog ugovora – ovog puta s Crnom Gorom.

„Nema jasnijeg signala da EU Crnu Goru vidi kao svoju narednu članicu”, ocenio je za DW Strahinja Subotić, istraživač Centra za evropske politike (CEP) iz Beograda. „Na primeru Crne Gore, Unija je pokazala da proširenje nije samo retorika“.

Prvo reforme, pa proširenje?

Ruska invazija na Ukrajinu vratila je proširenje u centar evropske politike. Za mnoge države članice je pitanje evrointegracija postalo ključno u razgovorima o bezbednosti i međunarodnom položaju Unije. 

„Geopolitička potreba za proširenjem prepoznata je među svim državama članicama“, kaže za DW Stiven Blokmans, istraživač uticajne briselske tink-tank organizavije Centar za evropske političke studije (CEPS). 

Ali, dodaje on, debate o proširenju postale su neodvojive od rasprava o reformi same Evropske unije. To pitanje i dalje deli države članice. Blokamns podeća da su pojedine zemlje tradicionalno skeptičnije prema proširenju, posebno Francuska, koja dugo insistira da EU prvo mora da reformiše sopstveni sistem upravljanja i donošenja odluka pre nego što primi nove članice.

S druge strane, zemlje na istočnom krilu EU zalažu se za ubrzano članstvo Ukrajine i Moldavije, dok pristalice proširenja naZapadni Balkan smatraju da region već predugo „čeka u predvorju Evropske unije“.

Novi modeli na stolu

Dok EU pokušava da balansira između geopolitičke hitnosti i unutrašnjeg skepticizma, u Briselu se sve više raspravlja o tome da li je tradicionalni model proširenja i dalje održiv. Komesarka Kos priznala je da EU i dalje koristi metodologiju razvijenu pre četiri decenije i da su predlozi za reformu na stolu.

„Ono o čemu sada razgovaramo sa državama članicama jeste da li principi postepene integracije, koje trenutno uglavnom koristimo u sferi zajedničkog tržišta, mogu da se prošire i na druge oblasti, posebno bezbednost“, rekla je Kos.

Ideja „faznog pristupanja" ili „postepene integracije" podrazumeva da zemlje kandidati postepeno dobijaju pristup politikama, fondovima i institucijama EU pre punopravnog članstva.

„Ta ideja nastala je iz frustracije zbog nedostatka napretka u procesu proširenja za zemlje Zapadnog Balkana“, rekao je Stiven Blokmans, jedan od autora tog predloga.

„Ti predlozi zasnivaju se na ideji da zemlje dobiju konkretne koristi ranije u procesu, u zamenu za reforme", rekao je on. 

Ove ideje već su postale deo mejnstrima iako ih ponekad zasene mnogo ambizicionzije ideje, podseća Blokmans. Među njima je i predlog takozvanog „obrnutog proširenja“, koji su podržavali ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i delovi Evropske komisije, a prema kojem bi zemlje poput Ukrajine prvo formalno ušle u EU, a tek potom završavale reforme. Međutim, države članice brzo su odbacile tu ideju.

Veto više nije tabu

Među kontroverznijim predlozima koji trenutno kruže Briselom nalazi se i ideja o privremenom ograničavanju prava veta novih članica nakon pristupanja.

Predlog koji je razvio beogradski Centar za evropske politike odmah je naišao na kritike da bi se takvim pravilom kreirale članice drugog reda.

Jedan od autora ovog predloga Strahinja Subotić za DW kaže da je cilj ovog predloga već umirivanje skeptičnih država članica koje strahuju da bi proširenje moglo da parališe EU.

„Plašili smo se da bi zamor od proširenja mogao da dovede do situacije u kojoj EU više ne bi bila spremna da primi više od jednog ili dva kandidata“, rekao je Subotić za DW. „Najgori scenario bio bi da neka zemlja sprovede sve reforme, a da joj vrata EU ipak ostanu zatvorena."

On smatra da bi ograničenja mogla biti vremenski i sadržinski limitirana.

„To bi moglo da se odnosi samo na jednu ili dve oblasti, i ne nužno na isti način ili u istom trajanju za svaku zemlju kandidata“, rekao je Subotić.

Blokmans smatra da bi pravno takav mehanizam mogao da bude ugrađen u pristupne ugovore. Politički, međutim, pitanje ostaje veoma osetljivo jer se tiče suvereniteta i jednakih prava država članica, dodaje on.

Ipak, više zemalja Zapadnog Balkana već je signaliziralo spremnost na takav model. Albanija, Bosna i Hercegovina i Srbija poručile su da bi prihvatile privremena ograničenja prava veta ukoliko bi to ubrzalo članstvo.

Crna Gora kao test slučaj

Crna Gora, međutim, ne želi odlaganja niti prelazne aranžmane. Analitičari smatraju da će ona verovatno biti poslednja država koja će ući u EU po sadašnjim pravilima, pre ozbiljnijih institucionalnih reformi Unije.

Istovremeno, i Stiven Blokmans i Strahinja Subotić veruju da bi pristupanje Crne Gore moglo da posluži kao poligon za testiranje novih mehanizama proširenja o kojima se danas raspravlja u Briselu.

Subotić očekuje da će EU kroz pristupni ugovor sa Crnom Gorom uvesti snažnije mehanizme nadzora nakon pristupa nego u prethodnim rundama proširenja, posebno kada je reč o vladavini prava i demokratskom nazadovanju.

„Može se očekivati da Crna Gora postane zamorče za testiranje granica prelaznih aranžmana i zaštitnih klauzula“, veruje i Blokmans. 

On dodaje da bi pristupni ugovor koji se trenutno priprema mogao da postane šablon za buduća proširenja. Jer dok Brisel piše pravila za ulazak Crne Gore, zapravo se priprema za mnogo veći izazov.

„Glavna debata danas zapravo se vodi oko pristupa Ukrajine", zaključuje Blokmans. „Reč je o zemlji u ratu i velikoj državi koja bi imala ogroman uticaj na način upravljanja EU, raspodelu evropskog novca, ali i na položaj svih ostalih zemalja kandidata.“