EU Vas posmatra!

List Vohenblat prenosi: „Podaci o putnicima bi trebalo da se čuvaju pet godina, a u pitanju su: ime, adresa, cilj putovanja, broj kreditne kartice, broj telefona, broj sedišta, naručeno jelo, ime turističke agencije preko koje je kupljena karta, promene termina leta (ako ih je bilo) i druge pojedinosti. Svi ti podaci se šalju vlastima čim putnik preda prtljag na aerodromu. Svaka država EU bi trebalo da se obaveže da otvori jednu centralnu policijsku kancelariju koja bi te podatke sakupljala, memorisala, proučavala i eventualno prosleđivala. Namera EU nije samo da hvata teroriste, već i „osobe koje su osumnjičene za učešće u terorističkom krivičnom delu ili težem obliku prekograničnog kriminala“.

Za komentatora lista Zidojče cajtung to je ulazak u „Vrli novi svet. Šta to može da znači – odavno vidimo na primeru SAD. Tamo je to već dugo uobičajena procedura. Ona može da dovede do bizarnih epizoda. U maju su alarmni signali proradili u slučaju bebe stare 18 meseci - ona nije dobila dozvolu za ukrcavanje u avion. Generalno važi: fundamentalna prava se iscrpljuju do krajnjih granica. Upozorenja su opravdana. To su ista upozorenja kakva su se mogla čuti i kada je Evropski parlament početkom godine odobrio da se podaci o putnicima stavljaju na raspolaganje američkim vlastima. Već to je bilo pogrešno – i sada ne sme uslediti novo nedelo.”

Isti list prenosi i mišljenje poslanika Evropskog parlamenta iz redova Zelenih, Jan-Filipa Albrehta. On smatra da Evropska unija novim predlogom sve putnike generalno sumnjiči; predlog se kosi i sa smernicama koje je postavio nemački Ustavni sud – on je dopustio filtriranje podataka o građanima samo uz sudsko odobrenje i to ako se ustanovi da postoji akutna opasnost po državnu bezbednost. Albreht je ogorčen pre svega zbog toga što će podaci biti čuvani pet godina. To je još uvek mnogo manje od 15 godina, koliko se čuvaju u SAD, ali i dosta više od šest meseci, što je rok koji je Ustavni sud Nemačke postavio kao apsolutni maksimum. Albreht konstatuje da je nemačka vlada propustila priliku da konstatuje kako se predlozi EU kose sa nemačkim ustavom.“

Telepolis piše da je Evropska unija početkom decembra rešila da uvede čitav niz mera za „poboljšanje bezbednosti“, kao što su registri podataka o putnicima, biometričke kontrolne kapije, skenere za čitavo telo, ili sopstvena mreža aerodromskih policija. Pored svih tih mera, video-nadzora i mikrofona, trebalo bi instalirati i posebne senzore koji registruju i najmanje čestice u vazduhu – svi različiti podaci se potom objedinjuju na jednom mestu. Nadležni organi će porediti podatke i tražiti sličnosti, a rezultate svojih proučavanja prosleđivati službama bezbednosti. Čitav sistem se zove TASS (skraćeno „Sistem totalne bezbednosti na aerodromima – Total Airport Security Sistem“)

Sistem kamera automatski može da prati sumnjiva lica. To je već demonstrirano u Dubaiju posle ubistva člana Hamasa Mahmuda al Mabhuha početkom 2010. Policija je, koristeći sistem kamera, mogla da prati – unazad – put osumnjičenog Izraelca od mesta zločina u jednom hotelu pa sve do njegovog dolaska na aerodrom u Dubaiju. TASS je inače delo izraelskog proizvođača računarskih programa VERINT, koji se specijalizovao za automatizovani nadzor potreban policiji, tajnim službama i vojsci. (…) U optimiranje kontrolnih punktova na aerodromima, prema nemačkoj vladi, spadaju i postupci skeniranja zenica, geometrije lica, skenera za otiske prstiju i šake ili prepoznavanje glasa.

Posebno je zanimljiv kontrolni postupak EasyPASS-RTP koji spada u sistem EU zvani Program registrovanja putnika (RTP). Za taj program su naročito interesantni „česti putnici“ koji bi uskoro mogli da se u konzulatima članica EU podvrgnu dobrovoljnom ispitivanju. Moraju da daju biometričke podatke i odgovore na razna pitanja. U to spada i odgovor na pitanje o „sredstvima za život“ koja su putniku na raspolaganju u EU. Onaj ko dobrovoljno stavi na raspolaganje svoje lične podatke biće nagrađen bržim postupkom kontrole na automatizovanim kontrolnim punktovima na aerodromima.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković