„EU snosi deo odgovornosti za sirijske izbeglice“ | Politika | DW | 03.03.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

„EU snosi deo odgovornosti za sirijske izbeglice“

Zbog vojnog prisustva Turske u Idlibu situacija u regionu se zaoštrava. Izbeglička politika EU bila je neuspešna, smatra Til Kister, koordinator za Siriju organizacije „Medico International“ u intervjuu za DW.

DW: U provinciji Idlib sirijska vojska i njeni saveznici više se ne bore sami. I Turska se vojno angažovala. Kakva je situacija u ovom trenutku?

Til Kister: Situacija u Idlibu već mesecima je katastrofalna. I mesecima se upozorava na humanitarnu katastrofu. Od pre nešto manje od tri dana Turska napada položaje sirijske vojske, ali i milicije Hezbolaha i avganistanskih boraca. Za te vazdušne napade visokog intenziteta uglavnom koristi bespilotne letelice. Obaraju sve više aviona sirijske vojske. Tako nešto nije viđeno tokom poslednjih devet godina rata u Siriji.

Šta to znači za civile?

Već sedmicama, otkako se sirijska vojska sve više približava milionskom Idlibu, u civilnom stanovništvu vladaju strah i panika. Oko milion ljudi je u bekstvu. U proteklih nekoliko dana, delove tog područja ponovo su zauzele turske snage. Napredovanje sirijske vojske je zaustavljeno. Međutim, za civile se nije mnogo toga promenilo. Oni su sada između nekoliko frontova i pokušavaju da pobegnu ka regionu na severu Sirije, koji je Turska anektirala kršeći međunarodno pravo.

Kakva je tamo humanitarna situacija?

Katastrofalna, jer je u vrlo kratkom roku teško zbrinuti milion ljudi – barem odmah i adekvatno. Mnogi ljudi uopšte nemaju novca. Najmanje 170.000 ljudi živi i spava pod vedrim nebom – ponekad i na temperaturama ispod nule. Postoje slike smrznutih izbegličkih porodica, uključujući veliki broj dece koja su umrla od hladnoće. Ceo sistem pomoći totalno je preopterećen.

Til Kister

Til Kister

Sada se situacija zaoštrava i na drugoj granici, između Turske i Grčke. Tamo se očigledno i puca. Kakva je tamo situacija?

Erdogan tamo igra ciničnu igru. Poslednjih godina iz Turske se ponavljaju pretnje da neće zaustaviti izbeglice, već da će ih poslati dalje. Sada vidimo slike autobusa koji voze izbeglice direktno do granice sa Grčkom ili Bugarskom – usput, ne samo sirijske izbeglice, već i veliki broj avganistanskih izbeglica. Turska je tranzitna zemlja za skoro 200.000 avganistanskih izbeglica koji su krenuli ka Evropi. I naravno, mora se reći, Erdogan doduše instrumentalizuje izbeglice, ali je njihova želja da stignu u Evropu – stvarna.

Istovremeno, vidimo da granična politika EU postaje sve brutalnija. Sada se očigledno radi samo o obezbeđivanju granica. Puca se, grčka obalska straža pokušava da potopi gumene čamce ili vozi vrlo blizu njih da bi uplašila putnike. To su sve akcije kojima se direktno krše ljudska prava i Ženevska konvencija o izbeglicama.

Da li biste rekli da je dosadašnja izbeglička politika EU došla do svojih granica?

Evropska unija se ovih dana nalazi pred ozbiljnom odlukom. Ne radi se samo o situaciji na granici. Evropa je godinama odbijala da se suoči s problemima miliona ljudi. To je naravno iluzorno, imajući u vidu 3,5 miliona sirijskih izbeglica samo u Turskoj i 1,5 miliona izbeglica koje su trenutno u Idlibu i na granici na severu Sirije.

-pročitajte još: EU se oslonila na Tursku – sada nema plan B

Ako Erdogan ostvari svoju pretnju i dozvoli izbeglicama da pređu granicu ka EU u znatno većem broju, još hitnije se postavljaju pitanja koja se godinama ignorišu: da li uperiti oružje protiv izbeglica, da li koristiti suzavac, da li pokušati potopiti čamce? Ili se konačno može pronaći političko rešenje koje poštuje ljudska prava izbeglica i njihovu ranjivost? To je odluka sa kojom se suočava EU.

Šta bi sada moralo da se desi?

Mora se konstatovati da je evropska politika izolacije totalno propala. To takođe ima veze s činjenicom da uopšte nije bilo volje ili mogućnosti da se reši situacija u Siriji. S jedne strane, EU je zatvorila granice, ali je s druge strane akterima poput Asadovog režima i Turske dopustila da rade šta hoće. Posledica toga je ponovni masovni egzodus.

Prema našem mišljenju, za trenutnu katastrofu takođe su odgovorni oni koji s jedne strane zatvaraju granice, ali s druge strane ne mogu sami da ponude političko rešenje ili da sarađuju na nekom političkom rešenju za Siriju. Ne možete zatvoriti granice i odbijati ljude, i istovremeno godinama ignorisati razloge njihovog bekstva i čak isporučivati oružje za novi rat – na primer Turskoj.

Til Kister je koordinator za Siriju humanitarne organizacije „Medico International“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android