EU: raste nervoza zbog gasa | Evropa | DW | 25.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

energenti

EU: raste nervoza zbog gasa

Rusija smanjuje isporuku gasa, inflacija raste, cene energije eksplodiraju. Šta EU može da uradi kako bi zaštitila građane od (možda) još gore situacije u idućim mesecima? O tome se diskutovalo na samitu EU.

Nakon što se pozabavili statusom zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, čelnici 27 zemalja EU u petak (24.6.) su u Briselu tražili rešenje za energetsku krizu.

Rizik od nestašice gasa i porast cene energenata koji se odražava i na porast stope inflacije predstavlja opasnost za EU, a izlaz može biti u zajedničkoj akciji, poručila je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

EU je još uvek nejedinstvena oko toga kako bi trebalo odgovoriti na krizu. Neke zemlje su uvele gornju granicu za cene gasa. Lideri EU su krajem maja od Komisije zatražila da ispita opcije za obuzdavanje cena energije.

U zaključnom dokumentu samita stoji da Putin gas koristi kao „oružje".

Zabrinutost zbog Nemačke

Zaoštravanje krize i moguća nestašica energenata pojačavaju nervozu unutar EU, a raste zabrinutost posebno zbog stanja u najvećoj ekonomiji Unije - u Nemačkoj - jednoj od država koje najviše zavise od ruskog gasa.

Nemačka je u međuvremenu smanjila zavisnost od ruskog gasa s 55% na 35%, a Italija s 40% na 25%, potvrdio je u Briselu italijanski premijer Mario Dragi.

Evropa u 13 minuta: Kako bez ruskog gasa?

Nemačka vlada je u međuvremenu pozvala građane i industrije na štednju gasa. U četvrtak je kabinet kancelara Olafa Šolca proglasio drugi nivo alarma po pitanju snabdevanja gasom - zbog smanjenja isporuka iz Rusije.

U slučaju kompletne obustave dotoka ruskog gasa, Nemačkoj, po mišljenju ekonomskih stručnjaka, preti ozbiljna ekonomska kriza. A ona bi se, kako se moglo čuti na samitu u petak odrazila i na nacionalne ekonomije drugih članica EU.

„Ako se Nemačka nađe u problemima, onda će to imati ogromne posledice na sve druge evropske zemlje, pa i na našu zemlju", rekao je pred novinarima belgijski premijer Aleksander De Kro.

Nemački kancelar je naglasio kako su preduzete „sve aktivnosti" s ciljem uvoza energije iz drugih zemalja. Ali dodaje da se ti napori moraju pojačati.

Šta uopšte EU može da uradi?

Ursula fon der Lajen je na završnoj konferenciji za novinare podsetila na zajedničko delovanje zemalja EU tokom korona-krize, te poručila da se samo zajednički snagama može izaći iz ove krize.

Na primer zajedničkom kupovinom gasa, oko čega je dogovor već ranije postignut, ali i zajedničkim naporima oko štednje energije i forsiranja obnovljivih izvora.

Belgisjki premijer je rekao: „Moramo formirati energetski blok. Ako svako radi na svoju ruku, onda ćemo svi sami i propasti".

Letonski premijeri Krišjanis Karinš u petak je rekao da su mere poput zajedničke kupovine energenata „verovatno rešenje na srednji i duži rok". Ali najvažnije je, smatra on, pomoć onim građanima koji najviše pate zbog porasta stope inflacije.

Švedska premijerka Magdalena Anderšon je uzvratila kako je trpanje novca u džepove građana loša ideja „jer bi se tako samo pojačao rast inflacije".

Prelazak na evro: neki Hrvati već žale za kunom

Zeleno svetlo hrvatskom evru

Drugi dan sastanka na vrhu, šefovi država i vlada EU dali su „zeleno svetlo" za uvođenje evra u Hrvatsku 1.1.2023. Pre toga su to učinili i ministri finansija. Hrvatski premijer Andrej Plenković je tu odluku nazvao „odličnim signalom za hrvatsku privredu".

sm, dpa/afp/rtr

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.