EU o Belorusiji: jasne reči, malo prostora za akciju | Evropa | DW | 20.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Samit EU

EU o Belorusiji: jasne reči, malo prostora za akciju

Evropska unija ne priznaje rezultate izbora u Belorusiji i poziva na nacionalni dijalog bez spoljne intervencije. Unija pokazuje jedinstvo u spoljnoj politici – ali o budućnosti te zemlje će se odlučivati u Moskvi.

Retko kad je Evropska unija bila toliko ujedinjena po nekom pitanju spoljne politike. Ona bezrezervno podržava mirne proteste u Belorusiji, poziva na dijalog između svih snaga u zemlji i zalaže se protiv spoljnog mešanja.

Unija je takođe ispunila zahtev liderke opozicije Svetlane Tihanovske, jer ne priznaje rezultate izbora na osnovu kojih je Aleksandar Lukašenko ostao na vlasti. Solidarnost država-članica iz istočne Evrope sa susedima u Belorusiji stvorila je čuda u EU i pomogla da se stvori slika sklada.

-pročitajte još: Zapad ili Rusija: gde je Belorusija?

Angela Merkel kao menadžerka EU za krize

Posle gotovo trosatnog, virtuelnog sastanka, nemačka kancelarka izrazila se krajnje jasno: „Osuđujemo brutalno nasilje nad ljudima" u Belorusiji. Izbori nisu bili slobodni i fer, zbog čega ih EU ne priznaje. Sloboda izražavanja i demonstracija mora biti zagarantovana, a svi zatvorenici bezuslovno pušteni.

To je deo njene poruke. Najznačajnija je, međutim, verovatno bila rečenica da građani Belorusije „znaju šta je za njih dobro“ i da samo oni treba da odlučuju o svojoj budućnosti – i to bez spoljnog uplitanja.

U toj rečenici je sadržano i obećanje da EU neće direktno intervenisati i da nema nameru da dotiče sferu uticaja Moskve. Ali to je takođe i poziv ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da se uzdrži od vojnih akcija i sličnih intervencija.

Angela Merkel: Građani Belorusije „znaju šta je za njih dobro“

Angela Merkel: Građani Belorusije „znaju šta je za njih dobro“

Merkel je u utorak (18.8.) telefonirala sa Putinom kako bi mu objasnila stav EU. „Nisam tek tako rekla da Belorusija mora sama da odredi svoj put“, precizirala je kancelarka govoreći o sadržaju tog razgovora na svojoj konferenciji za naovinare nakon samita EU.

Mora da je jasno rekla ruskom predsedniku do čega je EU u ovom slučaju stalo: da se izbegne ponavljanje događaja iz 2015. u Ukrajini.

Kancelarka je – kao usput – rekla da je pokušala da nazove i Aleksandra Lukašenka, ali on nije prihvatio poziv. Kukavičluk autokrate koji tako brutalno progoni i ugnjetava svoje građane? Angela Merkel ne radi ništa pre nego dobro ne razmisli – teško da je mogla bolje da pokaže pravo lice vladara u Minsku.

-pročitajte još: Belorusija: nemačka uzdržanost je ispravna

Istočni Evropljani na zajedničkoj liniji

Do samita EU došlo je zato što su na tome posebno insistirale Litvanija i Poljska. Mnoge istočnoevropske zemlje događaji u Belorusji podsećaju na njihovu prošlost i pokrete za slobodu 1989.

Stoga su zemlje Višegradske četvorke predstavile jasnu deklaraciju koja je u potpunosti u skladu s linijom EU. Poljski premijer Mateuš Moravijecki naglasio je nakon sastanka da nikakva spoljna intervencija ne može biti dozvoljena. Nadalje, nije zabrinut zbog situacije na poljskoj i litvanskoj granici, gde je beloruska vojska najavila manevre – situacija se stalno prati.

Moravijecki je takođe rekao da bi EU trebalo da ponudi Belorusiji alternativu za tesne ekonomske veze s Rusijom. Ali, ako bi Brisel zaista pokušao da promeni nešto u ekonomskom statusu kvo, Moskva bi to mogla da shvati kao eskalaciju. Jer izvoz ruske nafte i gasa u zapadnu Evropu delimično prolazi kroz Belorusiju.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda posebno je upozorio Lukašenka: sada ne bi trebalo da preduzima korake koji bi doveli do „gorke patnje“.

Šarl Mišel: Ne radi se o geopolitici, već o pravu ljudi da slobodno biraju svoje vođstvo

Šarl Mišel: Ne radi se o geopolitici, već o pravu ljudi da slobodno biraju svoje vođstvo

Lukašenko je u sredu najavio da će od sada bezbednosne snage upotrebiti sva sredstva za suzbijanje demonstracija. Ta naredba je „u najmanju ruku kontroverzna“, rekao je Nauseda. Jedini način pomirenja je mirno rešenje sukoba.

Litvanija ima tesne istorijske veze s Belorusijom, a deo opozicije i imigracije iz Belorusije našli su utočište u toj baltičkoj državi.

Šta EU može konkretno da uradi?

Veliki deo politike je u zajedničkoj izjavi i u njoj sadržanom upozorenju drugim igračima. Predsednik Savetu EU Šarl Mišel takođe je pokušao da trezveno govori o obimu sukobu: kod krize u Belorusiji se „ne radi o geopolitici, već o pravu ljudi da slobodno biraju svoje vođstvo“.

Sada bi, što je pre moguće, trebalo usvojiti listu sankcija i takođe kazniti one koji su odgovorni za izbornu prevaru i brutalno nasilje protiv demonstranata. Kao i ranije, sankcije će obuhvatiti zabrane putovanja i blokiranje računa za najuži krug oko Lukašenka.

-pročitajte još: Evropska unija povećava pritisak na Lukašenka

Takvih sankcija protiv oko 200 zvaničnika, uključujući i samog Lukašenka, bilo je između 2004. i 2016, ali to nije dovelo do promene kursa u Minsku. Mere su, dakle, više simboličnog karaktera. Međutim, EU preza od ekonomskih sankcija, jer bi one pogodile stanovništvo koje pak EU želi da podrži.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe želi da obezbedi 53 miliona evra direktne pomoći za žrtve nasilja, civilno društvo i one koji su pogođeni pandemijom korone u Belorusiji.

Da li će EU uspeti?

Kancelarka je izvukla Nemačku iz igre kada je došlo do pitanja: ko će posredovati u Belorusiji? Ona vidi OEBS kao mogućeg posrednika.

Takvi predlozi stižu i iz Evropskog parlamenta: „OEBS bi bio veoma pogodan za olakšavanje komunikacije, pošto su svi – Rusija, sve države članice EU, kao i SAD – članovi te državne konferencije o očuvanju mira“, rekao je poslanik nemačkih socijaldemokrata Norbert Nojzer.

Odluka je na Vladimiru Putinu

Odluka je na Vladimiru Putinu

Švedska je već ponudila pomoć u posredovanju u okviru OEBS-a. Međutim, to može da funkcioniše samo ako Rusija pristane, jer bez odobrenja Moskve u OEBSU ne može da se uradi ništa. Kritičari trenutno ionako smatraju OEBS „bezubim“ i disfunkcionalnim.

Ali pravo pitanje je da li će taj uspeti poker moći s predsednikom Putinom. Njemu nije stalo do Lukašenka lično. Da li bi Putin mogao da se pomiri sa novim šefom vlade u Minsku koji je prijateljski raspoložen prema Rusiji i koji može da održava ravnotežu - između sopstvenog naroda, Kremlja i EU?

Evropska unija ruskom predsedniku može samo da preti daljim ekonomskim sankcijama kako bi ga odvratila od vojne intervencije. Ali moć eskalacije je u Kremlju. Sa svoje strane, EU je učinila sve što može da podrži narod Belorusije – odluka je na Vladimiru Putinu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama