EU nije blokirana proširenjem | Evropa | DW | 22.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU nije blokirana proširenjem

Žoze Manuel Barozo svom nasledniku na čelu Evropske komisije u amanet ostavlja politiku ekonomskih reformi i štednje, dublje integracije, ali i širenja EU. Junker je, bar za narednih pet godina, precrtao poslednje.

Posle deset godina na čelu Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo kaže da za sobom ostavlja ujedinjenu, otvorenu i jaču Evropu, spremniju da se suoči sa izazovima današnjice. U duhu evroentuzijazma, upravo na način na koji je i vodio politiku u prethodna dva saziva jedne od najvažnijih evropskih institucija, Barozo je u svom poslednjem obraćanju Evropskom parlamentu naglasio da je Evropska unija, uprkos vremenu konstantnih kriza, uspela da se otvori, konsoliduje i ujedini na gotovo celom evropskom kontinentu oko vrednosti kao što su mir, sloboda i pravda.

Osvrnuvši se na činjenicu da se tokom njegovog mandata EU „gotovo udvostručila“ po broju članica (sa 15 na 28) Barozo je poručio: „Mnogi su predviđali da Evropska unija neće moći da funkcioniše sa 25, 27 ili 28 članica, i da će biti blokirana. Realnost je da EU nije blokirana proširenjem. Realnost je da je nekada zapravo bilo mnogo teže međusobno usaglasiti neke od zemalja-osnivača EU, nego svih 28 članica.“

Odlazeći predsednik Evropske komisije upravo proširenje vidi kao mehanizam koji je povećao političku moć i ekonomski potencijal EU, ali i omogućio slobodan život za pola milijarde ljudi. U trenutku kada njegov naslednik, Žan-Klod Junker, koji od 1. novembra preuzima mesto predsedavajućeg novom Evropskom komisijom, najavljuje konsolidaciju Evropske unije bez novih članica u narednih pet godina, Barozo gotovo ponosno naglašava činjenicu da su širenje Unije i njena dublja integracija bili kompatibilni procesi u poslednjih deset godina.

Nastaviti Barozovim putem ili menjati smer EU?

Kriza, bilo ona ustavna sa početka prvog Barozovog mandata (kada su Francuska i Holandija na referendum 2005. godine odbile da ratifikuju Evropski ustav), finansijska koja je tokom njegovog drugog mandata na čelu Komisije iz temelja potresla Evropsku uniju, ali i veliki broj geopolitičkih kriza, završno sa ukrajinskom na samom kraju Barozovog predsedavanja, bila je zajednički imenitelj evropske, ali i globalne stvarnosti u poslednjih deset godina.

Finansijska i ekonomska kriza, kao najveća kriza u istoriji evropskog projekta, pokazala je, prema Barozovim rečima, sposobnost i otpornost Unije, ne samo da se prilagodi i stabilizuje, već i da postane i ostane najjači globalni igrač na polju trgovine, borbe protiv klimatskih promena, humanitarne i razvojne pomoći i ulaganja u kulturu i inovacije. Iako priznaje da je trenutni privredni rast u EU, i pored „stabilizacije“ prilika, „manji od očekivanog“, Žoze Manuel Barozo poziva svog „naslednika i prijatelja“, Žan-Kloda Junkera, da nastavi da vodi Evropsku uniju već zacrtanom politikom i da nastavi sa već započetim reformama. „U Evropi se problemi ne rešavaju kroz revolucije ili, još gore, kontrarevolucije, već kompromisom, reformama i evolucijom“, poručio je Barozo.

I dok evropski konzervativci, koji su pobedili i na poslednjim evropskim izborima i iz čijih redova dolaze i Barozo i Junker, pozdravljaju takvu „sigurnu i oprobanu taktiku“, evropske socijaldemokrate i liberali uveliko pozivaju na „promene zarad spasa Evrope“. Oni odlazećeg predsednika Evropske komisije podsećaju na činjenicu da za sobom ostavlja Evropsku uniju sa ogromnom stopom nezaposlenosti, nikad jačim antievropskim pokretom i modelom politike štednje, što je, prema rečima kritičara politike i Baroza i vladajućih evropskih konzervativaca, „početni evropski greh“ i izvor svih problema.

DW.COM

Reklama